SA DODELE DIPLOMA KADETIMA MEDICINSKOG FAKULTETA
U amfiteatru VMA u Beogradu 15. septembra je svečano promovisana osma generacija doktora medicine, mladići i devojke koji su na Medicinskom fakultetu VMA stekli diplome. Rektor Univerziteta odbrane, general-potpukovnik prof. dr Goran Radovanović, na svečanosti je čestitao najmlađim doktorima i pored ostalog, istakao: “Bilo je potrebno puno motiva i truda za ostvarenje vaših snova, a vaša diploma i polaganje Hipokratove zakletve daju vam osnovu za rad i dalje školovanje ali vas istovremeno obavezuje da časno služite svojoj zemlji“.
Dr Mladen hadži Makunčević, prvi u klasi i drodom iz Klenja, u ime svojih drugova zahvalio je profesorima koji su ne štedeći sebe prenosili im znanje i usadili ljubav prema medicini. Kolegama je zahvalio na prijateljstvu i slozi, koju su negovali na zajedničkom putu. Istakao je da su tokom šest godina studija jedni drugima bili oslonac i ohrabrenje, da su često bodrili jedni druge da ne stanu.
Uprava VMA najboljem studentu svake godine poklanja monografiju ustanove. Zbog skromnosti toga dara, ali i zbog divljenja prema mladim ljudima koji su od prvog dana studija u praksi a nisu posustali nego su stekli diplome i ostvarili visok prosek ocena, slikarka Slobodanka Rakić Šefer, ustanovila je Nagradu “Profesor Stevan Sefer”. Njen suprug prof. dr Stevan Šefer proveo je 40. godina na VMA i bio načelnik Klinike za anesteziju, a ona od njegove smrti – već osmi put – svojom slikom nagrađuje najboljeg mladog vojnog lekara. Ideja da svake godine na Dan Medicinskog fakulteta VMA nagradu uručuje studentu generacije rođena je u konsultaciji sa maksilofacijalnim hirurgom prof. dr Nebojšom Jovićem, tadašnjim dekanom Medicinskog fakulteta VMA.
Poznata slikarka, Mačvanka po rođenju a Šapčanka po odrastanju i školovanju, na ovogodišnjoj svečanosti darovala je dr Mladenu hadži Makunčeviću vrednu sliku “Blagosloveni susret”. Mladom Mačvaninu, najboljem u 8. klasi, i svim prisutnim, Slobodanka Rakić Šefer obratila se rečima:
– Svake školske godine u prvoj polovini jula meni iz uprave fakulteta dostave ime najboljeg kadeta iz generacije i ja njegovo ime upišem uljanim bojama na prednjoj strani slike, utkam ga kao sastavni deo slike. Tako će, kada ne bude više ni mene a ni doktora, njegovi potomci gledajući sliku zauvek ostati u kontinuitetu sa pretkom koji je bio najbolji student u svojoj klasi. Naravno, potrudim se, kao i uvek, da slika svake godine bude drugačija, moćna i atraktivna. Verujem da će je svaki doktor, gde god bude živeo, držati u svom domu na vidnom mestu i da će ona postati relikvija njegove porodice.
– Ja slikam za žive ljude, želim da se oni raduju tim slikama, da uživaju pored njih i da im one donose sreću i zadovoljstvo. Zato mi je Gospod poslao sjajnu ideju, da najboljem studentu, ne bilo koje struke, već medicine, svake godine darujem svoju sliku. To činim sa radošću i zadovoljstvom. Slava Bogu za sve!
– A da se setim “živog fonda”, između ostalog, pobudila me jedna doktorska disertacija o legatima u kulturi čijoj sam odbrani po pozivu prisustvovala. Shvatila sam tada da su svi muzeji puni i prepuni eksponata i da nema dovoljno ljudi da se brinu o fondovima, da ih izlažu i prezentuju javnosti jer kada stručnjak ode u penziju novog ne primaju. Tako je u svetu, a tako je i kod nas. Jednom će muzeji ostati samo sa upravnikom i čistačicom, a eksponati će biti kao – zaključani trezori! Zato, darujući najbolje mlade lekare, stvaram svoj “živi fond”.
Ž. Vojinović
Naslovna fotografija: Slobodanka Rakić Šefer sa Mladenom hadži Makunčevićem
