RAZGOVOR S POVODOM
Iako je Evropsko prvenstvo u vaterpolu, održano u Beogradu, završeno pre nešto više od tri nedelje, utisci sa ovog velikog sportskog događaja još uvek su sveži. Posebno mesto u tom mozaiku zauzimaju šabački predstavnici, koji su na različite načine bili deo evropske vaterpolo elite.
Šabac je imao svoje učesnike u čak dve reprezentacije, što još jednom potvrđuje kvalitet rada i tradiciju ovog sporta u gradu na Savi.
Dvojica šabačkih igrača nastupala su za reprezentaciju Crne Gore, dok je jedan od trenera srpske selekcije bio šef stručnog štaba VK „Šabac Eliksir“. Pored njih, poseban značaj ima i učešće mladog, izuzetno talentovanog šabačkog vaterpoliste, koji je bio deo priprema reprezentacije Srbije pred Evropski šampionat. Iako se nije našao na konačnom spisku, boravak među najboljima predstavlja veliko priznanje i važan korak u njegovom razvoju.
Po povratku iz srpske prestonice, imali smo priliku da porazgovaramo sa crnogorskim reprezentativcima i šabačkim trenerom o utiscima i dragocenom iskustvu stečenom u Beogradskoj areni.
Nemanja Ličanin, šef stručnog štaba VK „ Šabac Eliksir“, član Stevanovićevog tima još od Svetskog prvenstva u Singapuru 2025. godine.
U početku je bio kondicioni trener prve ekipe, dok je vaterpolo više radio sa mlađim selekcijama. Pre poziva u trenersku ekipu seniorskog nacionalnog tima, bio je selektor reprezentacije za 2008. godište i mlađe. Svoj staž glavnog trenera u VK „Šabac Eliksir“ otpočeo je januara 2022. godine, nakon odlaska Anta Vasovića. Ovog puta svoj doprinos ostavio je u ekipi, koja je po šesti put postala prvak Evrope u vaterpolu.
„Poziv u stručni štab trostrukog uzastopnog olimpijskog šampiona i osvajača brojnih svetskih i evropskih prvenstava za mene lično predstavlja veliku čast i potvrdu dosadašnjeg rada, ali i obavezu da svojim znanjem i radom mogu da doprinesem stručnom štabu na ovako visokom nivou. Za mene, kao mladog trenera, ovo predstavlja značajno iskustvo i priliku da u ovim godinama dobijem takvu šansu, koju je zaista nemoguće ne ugrabiti i ne iskoristiti.“ – istakao je Nemanja Ličanin.
Govoreći o razlikama između klupskog i reprezentativnog takmičenja, trener Ličanin je rekao:
„U reprezentaciji je teže, jer se igra turnirski. Naročito sad kad su promenjena pravila. U sadašnjem sistemu, svaka utakmica u grupnoj fazi je bitna, jer se kasnije ukrštate sa drugom grupom i prenosite bodove, a sve to radi plasmana u polufinalni meč. U vaterpolu i u bilo kom drugom sportu teško je biti na vrhuncu forme dve nedelje pre nego što uopšte dođete u borbu za medalje. Pre promene sistema takmičenja, smatram da je fizički bilo lakše, za planiranje i tempiranje forme. Svima je bila nepoznanica ovaj novi sistem. Međutim, s` te strane moram da pohvalim kondicionog trenera Dajanu Zoretić, koja je odradila fenomenalan posao i još jednom pokazala da je vrhunski stručnjak u oblasti fizičke spreme. Od prve do poslednje utakmice pokazali smo da, iako smo kao ekipa nešto stariji, možemo ravnopravno da se nosimo sa mlađim i fizički spremnijim timovima koji svoju igru u velikoj meri zasnivaju upravo na tom segmentu. Nismo im samo parirali, već smo u pojedinim trenucima uspevali i da preuzmemo inicijativu i budemo dominantni, što se na kraju jasno oslikalo i kroz rezultat.“
Dajana Zoretić je vrhunski kondicioni trener čiji rad karakterišu stručnost, posvećenost i izuzetna energija. Njena sposobnost da iz svakog igrača izvuče maksimum, kako u fizičkom tako i u mentalnom smislu, predstavlja ogromnu vrednost za tim. Prepoznatljiva je po modernom pristupu treningu, disciplini i preciznom planiranju, što direktno doprinosi stabilnosti i snazi ekipe na najvišem nivou takmičenja. Njena profesionalnost i pozitivan uticaj čine je nezamenljivim delom stručnog štaba. Bivša hrvatska plivačica je sa seniorskom vaterpolo reprezentacijom Srbije, pored evropske titule, osvojila i zlato na Olimpijskim igrama u Parizu.
Trener Nemanja Ličanin je izjavio da njegova karijera u velikoj meri počiva na učenju od drugih trenera – da posmatra, prikuplja njihove metode i ideje, a zatim ih uklapa u svoju filozofiju i viziju igre. Veliki deo onoga što radi u treningu i taktičkim varijantama kaže da je „pozajmio“ od drugih, prilagođavajući ono što mu se sviđa svojim potrebama. Danas i dalje aktivno prati i klupski i reprezentativni vaterpolo, i sve što mu se dopadne pokušava odmah da integriše u svoj rad.
On dodaje da mu je rad sa selektorom bio izuzetno koristan jer je imao priliku da uči od stručnjaka koji je ranije radio sa vrhunskim trenerima kao što su Savić, Vujasinović i Igor Milanović. Od njih je „pokupio“ mnoge elemente i oblikovao ih u svoju filozofiju, što mu je omogućilo da bolje razume staru jugoslovensku, a potom i srpsku školu vaterpola – kako izgledaju treninzi, pripreme utakmica, sastanci, disciplina u timu, odnos stručnog štaba i igrača.
Prema njegovim rečima, učešće u stručnom štabu reprezentacije pružilo mu je iskustvo koje je neprocenjivo. Posmatrajući i učestvujući u treninzima uz selektora i druge trenere, imao je priliku da vidi njihov lični pečat i male detalje koje je integrisao u svoj rad. Trud se uvek bazira na otvorenosti i iskrenosti prema svima, a sve što može primeniti u praksi on zaista koristi.
„Pripreme su bile jako specifične, jer smo ušli sa igračima koji su već izuzetno umorni od dva meseca igranja u klupskim takmičenjima, i koji su se odmah po završetku prvog dela sezone priključili reprezentaciji. Ipak, ne možemo biti nezadovoljni jer smo na utakmicama protiv timova koji su u prethodnim godinama bili dominantni, kao što su Španija i Mađarska, odigrali fenomenalne mečeve.
Protiv Mađara, na kraju treće četvrtine vodili smo 12:8, iako smo u četvrtoj primili dva gola i malo se uvukla nesigurnost, naša dominacija je bila jasna. U finalu smo je potvrdili – u drugom poluvremenu primili smo samo dva gola od ekipe koja je davala najviše golova na turniru, a jedan od tih golova došao je tek dva minuta pre kraja, kada je igrač ronio i ukrao loptu, što znači da smo iz aktivne igre primili samo jedan gol.
Protiv Španije dominacija je takođe bila apsolutna – stalno vođstvo od dva-tri gola, i ubeđen sam da bi razlika bila još veća da nije bilo brutalitija. Moramo biti zadovoljni kako je ekipa izgledala i igrala. Igrački tim je pokazao zreo vaterpolo, svako je dao maksimum u svojoj ulozi, a zajedno smo postigli ogroman rezultat. Imamo veliki individualni kvalitet, a kada se sve to spoji, rezultat izgleda, a i jeste, dominantan“ – ovako Ličanin komentariše učinak i ekipu, koja je po šesti put osvojila šampionat starog kontinenta i to u svojoj prestonici.
„Najveća lekcija koju nosim sa ovog šampionata potiče iz polufinala. Imali smo sedam igrača koji su se, pored samih treninga, borili sa virusom noć pred meč. Upravo u tim kritičnim, stresnim situacijama sam video koliko je važno kako reagujete. Organizacija medicinskog tima bila je fenomenalna – oporavak, treninzi, sve je bilo isplanirano tako da se situacija nije pokazala javnosti i druge reprezentacije nisu ni saznale za problem.
Uspeli smo da odigramo polufinale i finale na visokom nivou i to mi je jasno pokazalo: ako je tim pravilno pripremljen i ako ste profesionalni, čak i najveće prepreke mogu se prevazići. Takvi momenti uče da u kritičnim situacijama možete ostati smireni i izaći kao pobednik.“
Iz gledalačke perspektive zaista se ništa nije primetilo. A kad se saznalo za virus, postao je dodatni dokaz želje i umeća, koji ovi momci poseduju.
Sa trenerom iz Šapca razgovarali smo i o trenutnom stanju u srpskom vaterpolu. Svesni smo da se pažnja javnosti uglavnom usmerava na reprezentativna takmičenja, i to pre svega onda kada se ostvaruju zapaženi rezultati. Nažalost, naši vaterpolisti epitet „otpisanih“ nose još od nastupa u Parizu. Postoje li nove mlade nade srpskog vaterpola i da li se nazire pomak nabolje u trenutnoj situaciji? Bilo je jedno od postavljenih pitanja.
„Kada je Uroš preuzeo reprezentaciju, na dva ili tri takmičenja nije imao kompletan sastav – nekad bez Mandića, nekad bez Jakšića, potom nije bilo ni Ćuka, uz još nekoliko povreda. Dakle, ekipa nije bila u punom kapacitetu. A u današnjem vaterpolu postoji bar šest selekcija koje realno konkurišu za zlato i još najmanje tri koje mogu da se umešaju u borbu i pomrse račune favoritima. U takvoj konkurenciji, kada ne odete kompletni, logično je da može da se dogodi ispadanje već u četvrtfinalu. Ipak, na osnovu tih rezultata mnogi su ih prerano otpisali. Upravo je to tim momcima poslužilo kao dodatni motiv da na Olimpijskim igrama i kasnije pokažu da im tu etiketu ne treba lepiti.
Kada je reč o klupskom vaterpolu, imamo „Novi Beograd“ i „Radnički“, koji igraju Ligu šampiona i u njima je većina reprezentativaca. Mi smo tu negde kao treća stabilna ekipa, nastupamo u Evrokupu i imamo kombinaciju mlađih i iskusnijih igrača. „Crvena zvezda“ je doživela pad i nije ispunila očekivanja, dok se „Partizan“ još uvek stabilizuje i trenutno se oslanja na mlade snage. Ostali klubovi uglavnom vode borbu za opstanak.
Smatram da vaterpolo u Srbiji, posebno klupski, zaslužuje bolji status. Da bi se podigao na viši nivo, neophodan je sistemski rad i određene promene, pre svega buđenje i jačanje drugih centara, kako bismo obezbedili kontinuitet u stvaranju mladih igrača. Jer kada ova generacija ode, mora neko da je nasledi. Ne treba razmišljati samo o Los Anđelesu, već i o ciklusu koji sledi posle toga. Sada se postavlja temelj za budućnost.
Situacija u klubovima nije alarmantna, ali uvek mora da se teži napretku. Potrebno je stvoriti još neki jak centara i široku bazu mladih vaterpolista. Svaku smenu generacija prati priča da su prethodni bili bolji, ali kontinuitet osvajanja medalja je ostao. Talenta ima – problem je što su i drugi napredovali. Zato moramo da nastavimo da radimo još jače.
Uveren sam da ćemo i posle Los Anđelesa biti u samom vrhu. Da li ćemo biti dominantni kao neke prethodne generacije – možda to više nije realno, ali borba za medalje mora da ostane cilj. Ključ je u dobro izvedenoj smeni generacija. Igrači se ne stvaraju u reprezentaciji, već u klubovima, zato su bolji uslovi za većinu klubova i generalno za celu ligu od presudnog značaja. Jer uvek je teže braniti nego osvojiti titulu.“
Kada je reč o klupskim obavezama, drugi deo sezone je u punom jeku. Ali uprkos tome, šef stručnog štaba VK „Šabac Eliksir“ Nemanja Ličanin osvrnuo se na polusezonu, naglasivši da je zadovoljan rezultatima i prikazanom igrom svog tima.
„Zadovoljni smo učinkom u prvom delu sezone. Zabeležili smo samo tri poraza – jedan u finalu Kupa, drugi na gostovanju Kragujevcu i treći od „Savone“, ekipe koja je donedavno nastupala u Ligi šampiona. Da nam je neko na početku ponudio ovakav bilans, sigurno bismo ga oberučke prihvatili.
Ovakvi rezultati posledica su kvalitetnog i kontinuiranog rada na treninzima. Zadržali smo kostur tima i nosioce igre, napravili dobar izbor pojačanja koja su donela dodatni kvalitet, dok su mlađi igrači počeli sve više da se nameću. Stvorena je zdrava konkurencija u ekipi, što je podiglo intenzitet rada, a to se direktno odrazilo i na utakmice.
Igrali smo finale Kupa, prvi deo Regionalne lige završili na čelu tabele – lige koju mnogi smatraju najjačom na svetu – a u Evrokupu smo prolaz u narednu fazu obezbedili i pre poslednjeg kola u grupi. Sve to je pravac kojim želimo da nastavimo i u nastavku sezone.“
Šef struke istakao je da je zadovoljan fizičkom i taktičkom spremnošću tima. Članovi stručnog štaba u potpunosti su sproveli plan rada koji je glavni trener definisao pre odlaska. U četiri odigrana meča, „Šabac Eliksir“ je u Regionalnoj ligi upisao jednu pobedu i dva poraza, dok je na evropskoj sceni zabeležen jedan poraz. Smatra se da je do blagog pada došlo pre svega zbog dvomesečne pauze bez takmičarskih utakmica, a ne kao posledica nedovoljno kvalitetnih priprema.
Podsećamo da su ambicije VK „Šabac Eliksir“ u ovoj sezoni jasno postavljene: plasman u finale Državnog prvenstva, iskorak u Evropi – najmanje prolaz u osminu finala Evrokupa, a potom korak po korak dalje – kao i mesto na F4 Regionalne lige. Cilj – plasman na završni turnir Kupa Srbije, već je ostvaren.
Nakon analize trenera, utiske sa reprezentativnog takmičenja podelili su i sami igrači, koji su iz prve ruke osetili izazove i pritisak velikog turnira. Šabački vaterpolisti, Aljoša Mačić i Darko Đurović su predstavljali Crnu Goru na nedavno završenom Evropskom šampionatu u Beogradu. Odabranici Dejana Savića su zauzeli sedmo mesto u jakoj konkurenciji od šesnaest ekipa.
Mladi i izuzetno talentovani vaterpolista Aljoša Mačić, sa svega nekoliko godina seniorskog iskustva iza sebe, već je ostavio snažan trag na najvećoj sceni. Iza njega su nastupi na Svetskom prvenstvu u Singapuru i Olimpijskim igrama u Parizu, što dovoljno govori o poverenju selektora i o njegovom kvalitetu. Njegova zrelost u igri, borbenost i sportski duh izdvajaju ga kao jednog od najperspektivnijih igrača svoje generacije.
Darko Đurović, takođe jedan od mlađih aduta reprezentacije, već u ranim dvadesetim godinama može da se pohvali značajnim međunarodnim iskustvom. Nastupao je na Samartzidis kupu 2022. godine, gde je Crna Gora osvojila turnir, zatim u Svetskoj ligi 2023. u Podgorici, kao i na Svetskom kupu 2025. u Bukureštu. Njegova posvećenost, timski duh i konstantan napredak čine ga važnim osloncem ekipe i igračem od koga se u budućnosti očekuju još veći dometi.
Poziv selektora Savić za njih pre svega predstavlja zadovoljstvo i čast. Pripreme su bile duge; letos su imali i Svetsko prvenstvo, ali ovo je drugačije — ovo je Beograd, bliže kući i pred svojim ljudima, tako da je pre svega privilegija.
Đurović se složio sa Mačićem i dodao da oseća i veliku odgovornost. Istakao je da Evropsko prvenstvo u Beogradu predstavlja dodatni motiv da učine nešto značajno pred, slobodno se može reći, domaćom publikom.
Darko Đurović igra na poziciji golmana, pa smo sa njim razgovarali o koncentraciji potrebnoj za meč i pripremi za ovako veliki i prestižni turnir.
„Za ovo se spremamo ceo život. Ne mogu da kažem da je teško, ali sigurno zahteva veliku koncentraciju. Potrebno je odraditi pripremu pred svaku utakmicu – analizirati svakog šutera ponaosob, videti šta najviše vole da šutiraju i kako najčešće igraju. Ne mogu da kažem da je previše teško, ali koncentracija je ključna.“
Povodom promena pravila ove godine, o prilagođavanju zahtevima, tempu i samom sistemu takmičenja govorio je šabački bek, Aljoša Mačić.
„Sigurno je sve teže i teže. Pogotovo je moja pozicija izložena ličnim greškama i čuvanju centara, fizički najjačih igrača. Mogu da kažem da je veoma zahtevno – dosta rada je potrebno i van bazena, u teretani. Ali uz analizu snimaka i pomoć selektora Savić, koji je i sam igrao na toj poziciji, mogu da kažem da je prošlo solidno.“
„Koji meč, ili sama priprema za meč, vam je ostala najupečatljivija u sećanju?“ bilo je jedno od postavljenih pitanja.
„Meč sa Srbijom ostao nam je najupečatljiviji u sećanju, jer smo znali da će arena biti puna, da će biti veliki broj gledalaca i prava sportska atmosfera. Zato smo se na poseban način pripremali za tu utakmicu i zaista je bilo uživanje igrati. I na kraju – pobeda.“
Darko, koliko je teško ostati mentalno stabilan u kritičnim momentima utakmice, kada je neizvesnost najveća? To vas pitam iz golmanske perspektive, jer znamo da čuvar mreže u kolektivnim sportovima često nosi i najveći pritisak – u svakom trenutku mora da bude koncentrisan, a neretko ga krive za ishod meča.
Darko Đurović: „Koncentracija je jedna od najvažnijih stvari kada je u pitanju moja pozicija. Tokom celog meča treba ostati miran, a u kritičnim situacijama posebno smiren – pogotovo kada su penali. U većini slučajeva svaki golman unapred pripremi analizu ko i kako izvodi penal, tako da je najvažnije ostati pribran. Kada to dođe do izražaja i kada se odbrani u ključnom trenutku, onda dođe i pobeda – a svi hvale golmana.“
„Može se reći da smo zadovoljni, ali uvek može bolje. Smatram da sam u pojedinim segmentima mogao još više da doprinesem, konkretno u napadu. Ipak, moja pozicija je specifična i drugačija u odnosu na ulogu koju imam u klubu, tako da sam ovde pre svega posvećen igranju beka. Na meni je da dam sve od sebe i doprinesem ekipi na način koji se od mene traži.“ – istakao je Mačić, govoreći o svojoj ulozi u timu i doprinosu na celokupnom turniru.
„Ne mogu da kažem da sam u potpunosti zadovoljan, ali s obzirom na to da mi je ovo prvo prvenstvo, donekle jesam. Ušao sam u ekipu od najboljih petnaest, tako da idemo korak po korak. Nadam se da će vremenom doći i mesto prvog golmana“ – dodao je šabački golman, Darko Đurović.
Ovo je Darkovo debitantsko učešće na prvenstvu Starog kontinenta, pa je, odgovarajući na pitanje šta je kao veoma mlad igrač novo spoznao o funkcionisanju reprezentacije, ponovo naglasio koliko mu to iskustvo znači.
„Atmosfera je bila izvanredna, a u timu je bilo dosta nas mlađih. Najiskusniji među nama bio je tridesettrogodišnji vaterpolista Jadrana iz Herceg Novog, Dmitrij Holod, koji je i dalje mladog duha. Vladala je odlična energija, a organizacija je, kao i uvek, bila na najvišem nivou.“
Aljoša se složio i dodao da: “nije mala stvar učestvovati u takmičenju u atipičnim vaterpolo uslovima. Samim tim, velika je gledanost, jak je marketing i u Srbiji i u Crnoj Gori, a atmosfera nas je nosila. Iako rezultatski nije ispraćeno onako kako smo želeli, svakog dana smo bili motivisani bez obzira na to šta se na kraju desilo.”
“Savet koji ću posebno pamtiti od selektora Savića jeste da uvek ostanem pribran, čak i kad je u Areni petnaest hiljada navijača, kada je ogromna buka i huk sa tribina. U takvim trenucima najvažnije je da ostanemo fokusirani i dosledni dogovoru iz svlačionice.” – istakao je šabački golman.
“Kako god meč počne, vreme ne možemo vratiti niti ispravili, već napravljene greške – možemo samo da gledamo napred i da se ne opterećujemo greškama. Ima trenutaka kada svi upadnemo u loš ritam, kada krene loše ili napravimo grešku, ali tada je najvažnije ostati miran. Selektor Savić nam uvek poručuje: “nema veze, to ćemo rešiti kasnije, sada je bitno ostati staložen i fokusiran na sledeću akciju.” – izjavio je crnogorski bek.
Dejan Savić je jedan od najuspešnijih i najcenjenijih trenera u svetskom vaterpolu. Pored vrhunskih rezultata, izdvaja ga smirenost u najtežim trenucima i sposobnost da igračima ulije sigurnost i veru u sopstvene mogućnosti. Njegovo iskustvo, autoritet i posvećenost detaljima čine ga ne samo velikim stručnjakom, već i pravim liderom, koji gradi timski duh i pobednički mentalitet.
Poruka naših vaterpolista svim mladim sportistima jeste da ostanu istrajni, dosledni i smerni na svom putu. Važno je da se trude da ih nepravda ili teški trenutci ne obeshrabre i ne slome, jer su to sastavni delovi svakog sportskog odrastanja, i generalno sportskog života. Ako se uloži dovoljno rada, truda i strpljenja, rezultati će pre ili kasnije doći, a snovi se ostvariti.
Što se tiče klupskog nadmetanja, ističu da su zadovoljni dosadašnjim učinkom i da je rezultat čak i iznad očekivanja. Smatraju da ekipa raste iz utakmice u utakmicu i da ima još prostora za napredak.
Darku je prva godina u Šapcu i kaže da je prezadovoljan – on i supruga su se lepo privikli na novi grad. Posebno naglašava da se brzo uklopio u ekipu i da se oseća i više nego prihvaćeno, što mu dodatno olakšava da na terenu pruži maksimum.
Poput svog trenera, Aljoša i Darko su rekli da je teško ponovo ući u ritam nakon dva meseca neigranja, posebno imajući u vidu da su samo njih dvojica učestvovala na prvenstvu Starog kontinenta, što predstavlja određeni problem zbog nedostatka odmora.
Prisustvo šabačkih imena na kontinentalnom šampionatu u Beogradu, pokazuje da Šabac i dalje ima važno mesto na evropskoj vaterpolo mapi, kako danas, tako i u godinama koje dolaze.
Ostaje nam da svim akterima ove priče uputimo iskrene čestitke i izrazimo duboko poštovanje i divljenje za način na koji dostojanstveno predstavljaju svoj sport i pomeraju njegove granice.
Isidora Cvejić
