Nakon poraza u finalu Kupa Srbije:
Sandra Kolaković, dosadašnji trener ŽRK “Medicinar” Šabac, podnela je ostavku na tu funkciju. Iz kluba kažu da su Sandri neizmerno zahvalni za sve što je uradila za “Medicinar”, kao i da joj žele mnogo uspeha u daljoj karijeri. Kolaković se oglasila na svom fejsbuk profile, a njeno saopštenje prenosimo u celosti:
Poštovani prijatelji, poštovani rukometni radnici, kolege, sportisti,
Pre četiri godine sam se vratila u svoj grad Šabac, u svoj matični klub „Medicinar“, iz ljubavi prema rukometu, gradu i klubu, sa namerom da organizaciono i kvalitativno pomognem napredak „Medicinara.“ Uz veliki entuzijatam, zajedno sa predsednikom Radukićem, uz velike napore, prepreke i odricanja, reorganizovali smo mlađe kategorije, podigli nivo uslova za rad i zivot u klubu. Strategija nam je bila da što više naših mladih igračica, kao i talentovanih igračica iz Srbije, zauzme mesto u seniorskom timu.
Mnoge od njih su vrlo brzo izborile mesta i u reprezentativnim selekcijama mlađih kategorija, tako da danas možemo biti ponosni na nastupe (Aleksandre Krstić, Une Obrenović, Tamare Kojić, Tamare Glišić, Aleksandre Vasić, Tamare Mandić, Nine Kažić, Lane Mijailović – RK „Vojvodina“) u kadetskim i juniorskim selekcijama Srbije. Odnedavno imamo i seniorskog kandidata, Anu Tomković.
Za ove uspehe su zaslužni svi treneri mlađih kategorija i prvoga tima, uz kapitena Anu Radović koja se vratila rukometu, na naše insistiranje, da bi dala primer kvalitetom, posvećenošću i borbenošću.
Postepeno smo želeli da gradimo tim i klub i da jednog dana zaigramo finale ili osvojimo trofej u Srbiji.
Ove sezone smo uspeli u tome. Na putu do finala i u samom finalu, uprkos porazu, protiv Jagodine, prezentovali smo sav talenat i kvalitet naših igračica kao i kluba za koji smo se toliko zdušno borili sve ove godine. U razvoju i životu kluba, pa i svih nas koji u njemu radimo, postoje prelomne tačke kada treba donositi određene odluke na osnovu predviđanja, okolnosti, osećaja. Kod mene se upravo to desilo. Iz istog razloga iz kojeg sam se vratila u moj „Medicinar“, iz najiskrenije ljubavi, sada iz njega i odlazim. Nastupile su okolnosti u kojima ne mogu biti produktivna kao do sada i ne osećam da u takvim uslovima klubu mogu da dam doprinos kakav bih želela i koji sam do skora davala. Moja odluka je plod nagomilavanja situacija koje su stvorile ovaj moj osećaj.
Odluka nije ishitrena, nije plod ljutnje ili besa. Donela sam je pre polaska u Kraljevo, a saopštila predsedniku Radukiću, saradnicima i igračicama u svlačionici, neposredno nakon završetka finalne utakmice Kupa Srbije. Sigurna sam da će mi nedostajati rad sa mladim igračicama.
Rukomet je moja ljubav, ne nikako posao i naravno da će i dalje ovaj divan sport biti prisutan u mom životu. Zahvaljujem se svima u klubu, igračicama, kolegama, našim navijačima, novinarima, kao i svima sa kojim sam sarađivala u protekle divne četiri godine.
Igracicama i „Medicinaru“ želim sve najbolje u daljem sportskom i životnom razvoju i uvek će biti na posebnom mestu u mom srcu!
