Pisma čitalaca
Čovek mora paziti s kim će sesti za sto, s kim će se rukovati, kome će u goste otići a ponekad, i ko će ispred njega stati u kadar za fotografisanje jer je slika za večnost, istoriju! Nekad to nije moguće do kraja kontrolisati ali, obično je izvodljivo: posebno ako vam je društvo u kom ste se zatekli „ispod časti“, što bi se reklo!
Pa, draga deco – šampioni vaterpola, blistave zvezde sporta kojim se ponosimo na nivou sveta, pobogu, kako mogaste stati uz njega koji je u životu malo šta pošteno zaslužio osim nekih školskih diploma još dok su se one sticale po zaslugama, a sve kasnije što je „osvojio“, sve je na marifetluk i mufte. Vi, slomljeni od samopregornih treninga, iscrpljeni do „poslednje kapi krvi“, dozvolili ste da vas ugosti i ispred vas u kadar stane onaj kom je od 24. godine života sve problematično: usvojena bolesna četničko-nacističko-šovinistička istrebljivačka ideologija, „snimanje“ Sarajeva, huškanje na zločine; kasnije, urušavanje državnih institucija, marifetluci u izborima, korucija pajtosa oko njega i bezbroj drugih nečasnih rabota. A, to su upravo vase sadašnje životne godine u kojima sijate hrabrošću, snagom, dobrotom, fer-plejom. Usporedite se sa njime tadašnjim: šta je “sejao” i čime je “blistao” u vašim godinama. Ako ne znate, raspitajte se kod roditelja, njegovih su godina!
Te pare što su vam obećane, zagarantovane su: daju vam ih građani ove države, ponosni na vas toliko da bi vam duplirali sumu, niste imali o tome brinuti, bilo bi isplaćeno i bez odlaska na poklonjenje. Ovako, ne znam šta bih vam rekao, osim: zar njemu da poklonite majicu na koju ste se potpisali. Njemu pokloniste dres, simbolički, vašim znojem i krvlju natopljenim od nadljudskih napora! Čitaoci će se setiti jednog ranijeg teksta o našem velikom sportisti u kom sam pominjao kako su košarkaši Golden Stejt Voriorsa, Kevin Durent i drugovi, posle osvajanja NBA prvenstva 2017. godine, odbili da odu u Belu kuću na prijem kod Donalda Trampa, predsednika SAD, „samo zato“ što „nemaju uopšte poštovanja prema Trampu“, kako je to obrazložio Durent! Tako se to radi ako dobro razumeš društvo i odnose u njemu.
I, šta ćete kod Porfirija, jeste li vi reprezentacija sekularnog društva ili kakva golobrada klerikalna družina koja je plivala za bogojavljenski krst pa ga se grupno dočepala. Pobogu deco, šta vam je Perić poklonio pa da mu dozvolite da u mantiju prigrli pobednički pehar i slika se s njime! Znamo mi da “tamo i amo” niste išli svojom voljom, da to niste vi osmislili – daleko je to od vaših čistih srca. No, samo se među vama jedan javno “us..rčio” i nije išao na poklonjenje, a videlo se i da kod ostalih “gaćice nisu prazne”! Ali, nije taj bez razloga MVP šampionata!
Samo da znate da građani ne razumeju da ste bili gosti u dve instucije – svetovne i duhovne, već gosti dva kontroverzna lika ovog društva. Da nisu takvi, niko vam ne bi zamerio što ste svoj pobednički duh uneli na takva mesta i posvetili ih njime ovako, teško ćete proći bez našeg prekora. A, morali ste znati, bar pretpostaviti već na dodeli medalja kada je čitava Arena zviždala velikom treneru Gajiću, ministru.
Na kraju, bez obzira što ste dobri plivači, dva problematična, nedobronamerna lika vas povukoše na dno- ne dno bazena! A, šteta je: toliko ste truda uložili i toliko smo ponosni na vas!
Ipak, moram ovo reći i poručiti: MVP je MVP – Dušane Mandiću, šampione i ljudino!
U Šapcu, 27.01.2026.
Autor: dr Zoran Todorović, profesor
