Izbori kucaju na vrata
Krajem ove sedmice u Beograd bi trebalo da dođe delegacija evroparlamentarca kako bi se utanačili navodno poboljašni uslovi za izbore koji slede početkom aprila. Iz dokumenta koji su pripremili evropejci data je realna slika političkih prilika u Srbiji, ali ne i konkretni predlozi za iole fer izbore. Doduše, mogu se, na primer, u medijskom pogledu uočiti da evroparlamentarci znaju kako bi to trebalo da izgleda: da javni medijski servisi kao i ostali mediji objektivno izveštavaju, bez favorizovanja ličnosti i stranaka. Ali, to već piše u Ustavu kao i Zakonu o informisanju, ali nema ko to da sprovode, od REM-a do tužilaštava i sudova. Uostalom svi zakoni Srbije o izborima su proevropski orijentisani, na primer da nema pritiska na birače, da se tajno glasa, da nema funkcionerske kampanje… Međutim, kad sve to vladajuća stranka prenebregava, i očito de nema nameru da iole šta popusti u tom pogledu, na čelu sa predsednikom države Vučićem koji svakodnevno krši Ustav, očito je da poštenih izbora pod ovom vlašću ne može biti. Pre svega zato što je debelo ogrezla u kriminal i korupciju, i da bi pod normalnim okolnostima mnogi od državnih čimbenika dopala i stroge robije. Opozicione stranke, pre svega SSP i njoj bliske stranke i pokreti, ovakav predlog evroparlamenetaraca neće potpisati, a tome se oštro protivi i Narodna stranka. S druge strane formirana su brojna udruženja građana, pre svega ekološke orijentacije.To se videlo i na nedavnom velikom protestu u Beogradu, gde se okupilo oko 20.000 aktivista i građana, pre svega protiveći se dolasku Rio Tinta u Srbiji i otvaranju rudnika litijuma u Jadru. Za brojne probleme u ovoj oblasti, ne samo rudnika jadarita, već i ugroženih sredina u Boru, Smederevu, Zrenjaninu, kao i u Beogradu zbog zagađenog vazduha ali i nameri vlasti da ugroze izvorište u Makiškom polju, broj protestanata bio nesrazmeran značaju zaštite životne sredine, i to ne samo za sadašnje generacije već i one potonje. Pokazalo se da prethodni protesti protiv Rio Tinta u Šapcu, a kasnije i Loznici nisu doprli do većine lokalnog stanovništva. U Šapcu je bilo oko 200 demonstranata, predvođenih mahom liderima stranaka, Dveri, Narodne stranke, DS, pokreta Buđenje ili „Crno na belo“, dok je u okolnim baštama bilo barem pet puta više građana koji su to sagledavali „kroz penu od piva“. A Šabac se snabdeva pijaćom vodom iz tzv. drinske žice, odnosno podzemnog toka Drine. Ni u Loznici nije bilo uspešnije, a čak je lokalno stanovništvo izražavalo negodovanje šta to Šapčani imaju da brane Loznicu i Jadar. I dok je tako, od velikih i masovnih protesta koji ekološki ustanak zaslužuje, nema odsudnog koraka. Videlo se to, na primer, lagodno nastavljenim radovima na malim hidroelekranama, na vitalno ugroženim planinskim rekama i potocima.
Po svim parametrima u Srbiji je duboko ugrožena demokratija, to je hibridni režim koji je zagazio u autokratiju, a burnog otpora nema. Posle krađe na izborima 1996. godine građani su listom izašli na ulice, u Beogradu je marširalo na stotine hiljada građana, studenata, akademika, univerzitetskih profesora, javnih ličnosti… I lokalna vlast je dobijena u prestonici i još 12 gradova. Za ovaj „zeleni“ protest vidan je bio učinak glumaca, Svetlane Bojković, Anite Mančić i drugih, dok su političari skrajnuti od bine. Nekako se vuku negativni poeni od protesta „Jedan od pet miliona“, gde je ustalo građanstvo u stotinak gradova i opština, a na primer u Beogradu po snegu i mrazu protestvovalo na desetine hiljada građana. Ali, sve to naglo je prekinuto 13. aprila 2019, kada se posle opsade Predsedništva stalo, bez konkrtenih ideja i poteza, što je uveliko doprinelo da protesti utihnu. Dolazi pandemija, pa naprečac održani izbori, i jedna prava pobuna, sedmog jula, kada je vlast izvela svu moguću silu protiv građana, policiju, Žandarmeriju, ali i kriminalce, među njima i bandu Veljka Belivuka. Ostala je nevesela povest ovih prostora, podela i neorganizovanosti, rajinskog mentaliteta, a izbori su za naprednjake i Aleksandra Vučića već odavno počeli. To su dobro objasnili Rumuni, kad su rekli: “Nismo mi Srbi!“. Oni kad protestvuju izađe na stotine hiljada građana, i završe posao. U tome je bila i velika uloga državne tužiteljka Laure Koveši, koja je pohapsila a kasnije sud osudio sve one koji su ogrezli u kriminal i korpuciju, makar bili i nosici najvažnijih državnih funkcija.
Izborni sat uveliko odbrojava, znatan deo opozicije najavljuje proteste, ali je već izvesno da onog pasivnog bojkota, kao pred izbore 21. juna 2020, neće biti. Doduše u Šapcu su održani lokalni izbori, i pokazano dokle ide bestijalnost naprednjaka, od kupovine glasova, do pretnji i učešća kriminalaca. U pravnom smilsu to je bila poslednja odbrana demokratije, jer je Gradska izborna komisija poništila izbore na svih sto izbornih mesta. Naravno, do sada nije se oglasio ni Ustavni sud ni tužilaštva na brojne krivične prijave, što pokazuje da nema pravne države u zemlji Srbiji. A ne znači mnogo ni junačka „Buna na dahije“, jer ni „raja nije rada kavzi!“
Dragan Eraković