U nedelju (25.I 2026,) u Šapcu je održan XXII Svetosavski turnir u šahu. Preko 230 učesnika, od 7 do 77 godina, i manje i više. Nisu važne godine, najvažnije je po rečima gospodina Jorgića, predsednika Šahovskog saveza Srbije, da nakon četiri decenije podignutog pehara Kupa evropskih šampiona u rukometu, legendarne „Metaloplastike“, piše se nova istorija sporta, umetnosti i kulture.
U sportskoj hali „Zorka“ učesnika je bilo iz Koreje, Ukrajine, Rusije, Hrvatske, Crne Gore… Predivno je bilo videti lepu majku koja je došla sa mladim sinom nadarenim za matematiku i fiziku, koji je pobedio i jednog velemajstora i koja je u (moju) knjigu utisaka zabeležila: Hvala na gostoprimstvu, vidimo se sledeće godine!
Neću navoditi imena pobednika, nagrade (o tome su već informisale medijske kuće kojih je bilo nebrojeno). Hoću da ostavim trag da je pobedio sport, umetnost i kultura. Da se nastavila slavna tradicija dr Avrama Vinavera koji je 1905. krenuo u šahovsku avanturu u Šapcu. Što takođe zapisa u knjigu utisaka šahista i sportski radnik Rikalović (najavio je turnir u junu u svojoj Loznici): Veličanstven turnir i da nam traje više od nas. Jedan je Merdović!
Profesor Merdović, predsednik šabačkog šahovskog kluba, se po ko zna koji put pokazao kao vrhunski sportski radnik i organizator, u šta su se uverili i rukovodeći ljudi u gradu koji su takođe bili prisutni. U nedelju, Šabac je zračio Balkanom i svetom. Ispisana je još jedna zlatna stranica istorije „Malog Pariza“. GENS UNA SUMUS.
Zahvalan sugrađanin
Jovan Rukavina
