Učenici nižih razreda osnovne škole uče o nastanku jezera, pa ih tako delimo na prirodna i veštačka. Jezera mogu imati svoje pritoke i otoke, a jezera koja imaju i pritoke i otoke, zovu se protočna jezera.
Šabac je grad na čijoj teritoriji postoji više veštačkih jezera, popularnih ŠLJUNKARA… mišarska, tabanovačka, bogosavačka, štitarska… one su nastale eksploatacijom šljunka, neke su postale oaza u letnjim vrućinama dok su neke druge postale smetlišta.
U našem gradu se po pojavi SNS vlastodržaca pojavilo još mnogo nesvakidašnjih jezera, ima ih na svakom ćošku i ne pripadaju ni jednoj od navedenih grupa. Ta napredna jezera se pojave posle svake kiše, neka su „protočna“ jer imaju malu odušku, dok većina njih čeka da ih sunce ispari.
Slivnici u Šapcu su nekad čišćeni u jesen neposredno posle opadanja lista sa drvoreda, pa nije bilo većih problema. Sada je sve sasvim prirodno, prirodno je da automobili okupaju pešake na pešačkoj stazi, prirodno je da posle malo jačeg pljuska, kišna kanalizacija ne može da primi vodu, pa ona često završi u dvorištima, a neretko i u lokalima. (dobar primer je pekara na uglu Kralja Milutina i Svetogorske),
Prostor na kojem se nalazi naš grad u davna vremena bilo je dno Panonskog mora, sad je ostao samo mulj naprednjačkog javašluka i neznanja.
Zoran Rendža Gvozdenović
