ZAPISI IZ POMRAČENOG GRADA
Ovo je skraćena i “ublažena” verzija teksta o šabačkim političarima koji već duže vreme čeka da se objavi. Međutim, “autocenzura” je učinila svoje: “nije sad vreme”, “da nekom ne nanesem štetu”… Ali posle jedanaestog Zbora građana i sramnog ponašanja pojedinih članova opozicionih stranaka, odlučio sam da ga, ipak, objavim.
Da bi Šabac mogao da napreduje potrebno je izvršiti korenite promene u političkom životu grada ali pre svega iz politike treba odstraniti veliki broj onih koji u politici opstaju decenijama, na svoju korist a na štetu grada i građana.
Šabac je bio poslednji grad u Srbiji koji je potpao pod diktatorsku čizmu Aleksandra Vučića ali, kako danas stvari stoje, po svoj prilici, biće i poslednji grad koje će se te čizme osloboditi.
Na lokalnoj političkoj sceni Šapca poslednjih godina vlada neobična konstanta, kao da vreme stoji. Umesto novih ljudi, ideja i energija, birači iz izbornog ciklusa u ciklus gledaju ista lica, i nešto malo „političkih statista“ za jednokratnu upotrebu, često pod novim partijskim zastavama. Čini se da su šabački političari pronašli formulu večne političke mladosti. Ne kroz rezultate, već kroz neprestano presvlačenje dresova.
Dok se u drugim društvima smena generacija u politici dešava prirodno, u Šapcu se politička arena pretvorila u zatvoreni krug. Oni koji su jednom ušli, gotovo nikada ne izlaze. Promena stranačkih boja, ideološki zaokreti od levice do desnice i nazad, pa i do „nezavisnih pokreta“, postali su rutina, a ne skandal. Građani su na to oguglali i to možda jeste naš najveći poraz.
Uzroci su duboki. Političke partije često funkcionišu kao zatvoreni klubovi lojalnih ljudi, a ne kao mesta okupljanja ideja. Mlade, sposobne i obrazovane ljude, koji bi mogli da donesu svežinu, obeshrabruje osećaj da bez „veze“ i partijskog zaleđa nema ni šanse da se čuje njihov glas. Kada politika postane profesija, a ne poziv, njen smisao nestaje.
Na lokalnom nivou, situacija je još rigidnija. Tamo gde bi politika trebalo da bude najbliža građanima, često je najudaljenija. Lokalni „večiti funkcioneri“ postali su institucije same za sebe, prepoznatljivi, ne po delima, već po dugovečnosti. Svaka promena vlasti na papiru zapravo je kozmetička, jer iza kulisa ostaju isti ljudi, samo u drugačijim kombinacijama.
Sve dok se politika u Srbiji ne oslobodi straha od novih ljudi, novih ideja i suštinskih promena, lokalna scena ostaće pozornica istih glumaca u različitim kostimima. A publika, građani, sve češće biraju da ne dolazi na tu predstavu.
Dušan Petrović
Jedno od, trenutno, najpoznatijih lica u šabačkoj politici.
Od 1992. do 2000. godine bavio se advokaturom. Od 2000. godine do 2004. predsednik je SO Šabac i poslanik u Veću građana skupštine SRJ.
Postao je član Demokratske stranke 1992, a 1996. godine je izabran za predsednika Opštinskog odbora u Šapcu. Za člana Predsedništva DS-a izabran 2000. godine, a drugi put 5. oktobra 2001. Za poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije izabran je na izborima održanim 28. decembra 2003. godine. Na XI skupštini Demokratske stranke, 22. februara 2004. godine, izabran je za potpredsednika. Od 4. marta 2004. godine do imenovanja za šefa Poslaničke grupe DS bio potpredsednik Skupštine Srbije.
Dana 15. maja 2007. izabran je za ministra pravde u drugoj vladi Vojislava Koštunice. Tu funkciju je obavljao do jula 2008. Od 2011. do 2012. obavljao je funkciju ministra poljoprivrede, trgovine šumarstva i vodoprivrede u Vladi Republike Srbije.
Odlukom Glavnog odbora po kojem su bivši ministri bili u obavezi da vrate mandat stranci i zbog nepoštovanja partijske discipline, Izvršni odbor je 31. januara 2013. godine isključio Dušana Petrovića iz Demokratske stranke. Na ovu odluku Petrović je podneo žalbu Statutarnoj komisiji DS-a koja je odbijena. U Skupštini Srbije formirao je novi poslanički klub „Zajedno za Srbiju“ od bivših članova DS-a.
Na čelu „Zajedno za Srbiju“ bio je do 9. jula 2016. godine kada se povukao sa te funkcije. Mnogi u gradu smatraju da je on i dalje „alfa i omega“ na političkoj sceni i da se za mnogo šta pita. A da li je to tako to samo on zna. I mali krug ljudi oko njega…
Lojalnost važnija od znanja
Pre nekoliko meseci, u jednom od brojnih tekstova koje pišem, konstatovao sam da grad Jevrema, Luke, Vinavera i naših potomaka, neće napredovati ako se politička scena iz korena ne promeni. Jer, u Šapcu, kao i u mnogim gradovima Srbije, politika je postala prostor lojalnosti, a ne sposobnosti. Stranke se, bez obzira na ideološke razlike, vode istim principom: prednost imaju poslušni, a ne stručni. Takav sistem ne trpi novu energiju, već je guši još u začetku.
Mnogi mladi i obrazovani ljudi iz Šapca, koji bi mogli doneti ideje o, recimo, održivom razvoju, digitalizaciji javne uprave ili modernijem planiranju grada, nikada ne dobiju priliku da se pojave na listama. Ako i pokušaju nailaze na zid. Bez podrške „odozgo“, i bez volje da pristanu na partijsku disciplinu, njihova politička priča se završava pre nego što počne.
Aleksandar Peranović
Srpsku naprednu stranku (skraćeno SNS) osnovao je Tomislav Nikolić 2008. godine nakon što je prethodno napustilo Srpsku radikalnu stranku (SRS).
U Šapcu je, takođe, osnovan GO ove stranke a za predsednika je izabran dr Aleksandar Peranović. Potpuno je razumljivo da su članovi ove stranke bili, uglavno, „preletači“ koji se nisu ostvarili u svojim dotadašnjim strankama. Ili su poželeli nešto brže, bolje i jače. Tako se u Šapcu desilo da predsednik GO stranke postane čovek koji je još uvek bio član Demokratske stranke. Dve partijske knjižice mu nisu smetale da u novoj stranci ostvari veoma plodnu političku i poslovnu karijeru. Iako je imao brojne uspone i padove ali Aleksandar Peranović je uspevao da se u stranci održi. Bio je narodni poslanik a danas je direktor PIO fonda, uz brojne „sitne“ funkcijice.
Međutim, u istoriji grada ostaće upamćen i kao jedan od vođa batinaša koji su tukli građane na Novom mostu. Što mu je, možda i pomoglo da ostane „nedodirljiv“!
Slične političke biografije imaju i mnogi drugi koji „žare i pale“ strankom ali i gradom. A ako su oni tu potpuno je normalno da za nova lica mesta nema.
Zatvoreni krug politike
Rezultat je zatvoreni sistem: isti ljudi, iste odluke, iste greške. Takva scena ne odbija samo potencijalne nove aktere, već i birače koji iz ciklusa u ciklus biraju između poznatih imena, često ne iz poverenja, već iz rezignacije.
Šabac je grad sa potencijalom da bude drugačiji. Ima istoriju građanske energije, jake lokalne inicijative i ljude koji znaju da organizuju promene. Ali dok politika ostane zatvoreni klub poslušnih, svaka iskra novog glasa biće brzo ugašena.
Prava promena neće doći sa novim partijskim sloganima, već onda kada se u gradskoj skupštini pojavi neko ko tamo nije zbog lojalnosti, nego zbog ideje.
Dr Branko Vujković
Rođen je 7. februara 1979. godine u Šapcu. Osnovnu i srednju Medicinsku školu “Dr Andra Jovanović” završio je u Šapcu. Diplomirao je 2004. godine na Medicinskom fakultetu u Beogradu sa prosečnom ocenom 9,23. Sanitetsko-oficirsku školu završio 2006. godine na Vojnomedicinskoj akademiji (VMA). Specijalista je Fizikalne medicine i rehabilitacije i Master menadžer u sistemu zdravstvene zaštite.
Od februara 2020. godine je na radnom mestu vršioca dužnosti direktora Zavoda za javno zdravlje Šabac. U prethodnom sazivu Skupštine Grada Šapca obavljao je poslove Zamenika predsednika Skupštine Grada Šapca. Radio je kao savetnik gradonačelnika Beograda za javno zdravlje i pomoćnik direktora za kvalitet rada u Opštoj bolnici “Dr Laza K. Lazarević” u Šapcu. Bio je direktor Doma zdravlja “Dr Draga Ljočić” u Šapcu, član Gradskog veća Šapca za zdravstvo i pomoćnik direktora za menadžment u Opštoj bolnici “Dr Laza K. Lazarević” u Šapcu. Obavljao je i funkcije predsednika UO Doma zdravlja i Opšte bolnice u Šapcu.
Bio je član nekoliko političkih organizacija i njihovih zdravstvenih odbora. Vujković je najpre bio u Odboru za zdravstvo DS-a, zatim u URS-u, a onda je, posle cepanja odbora u Šapcu, neko vreme „oklevao“, da bi, pored ,,živog” Steve Matića, prešao u PUPS. Ni manje ni više, nego na čelo gradskog odbora u Šapcu. Taj transfer kratko je trajao, pa se ubrzo „doktor za stranke“ vratio starom jatu – onom koji se pocepao od URS-a, a koji je poveo Nemanja Pajić. Kada je mesto u šabačkom odboru SDPS-a ostalo upražnjeno, pominjalo se Vujkovićevo ime. „Rezervni igrač“ ili „poželjan političar“, tek politička biografija je pozamašna…“
I prešao je Vujković u SDPS. O tome svedoči tekst pod nazivom „SDP: Novo rukovodstvo Gradskog odbora u Šapcu“ objavljen na sajtu „Loznica info“, 19. februara 2016. godine.
Međutim, ovde se dr Branko Vujković nije zaustavio. Za ostvarivanje njegovih velikih, političkih i ličnih, ambicija trebalo mu je nešto „brže, bolje, jače“.
Tako je na naprednjačkom sajtu „Sky info“, 22. maja 2017. godine, objavljena senzacionalna vest: „SNS u Šapcu dobio novog člana: od danas dr Branko Vujković na čelu Saveta za zdravstvo! Pristupnicu potpisao u prostorijama stranke.
Zašto u Šapcu nema novih lica
Na lokalnoj političkoj sceni Šapca već godinama nema iznenađenja. Iako se menjaju slogani, nazivi listi i boje stranačkih logotipa, imena aktera ostaju gotovo ista. Od odbornika do gradskih funkcionera, u javnosti se sve češće čuje primedba: „Samo rotiraju mesta, a mi se nadamo promenama.“
Na poslednjim lokalnim izborima u Šapcu 2023. godine Srpska napredna stranka osvojila je apsolutnu većinu sa 35 odborničkih mesta, dok je opoziciona lista „Šabac protiv nasilja“, koju je predvodo Nebojša Zelenović, dobila 19 mandata.
Međutim, građani s kojima sam razgovarao ističu da ni jedni ni drugi nisu nova lica. Zelenović je bio gradonačelnik šest godina, Pajić je već pet godine na vlasti. U odborničkim klupama isti ljudi se smenjuju, a mladi se ni ne vide. Poželjni su samo oni koji slušaju a ne oni koji znaju.
Partije su zatvorene strukture koje ne traže sposobne, već proverene, to jest poslušne. Novi ljudi se ne ohrabruju, već obeshrabruju. A odsustvo novih lica vodi gubitku poverenja građana. Kada deset godina gledate iste aktere, teško je verovati da će oni baš ovog puta nešto promeniti.
Možda je i to jedan od razloga zašto ljudi sve ređe izlaze na izbore. Ne zato što im nije stalo, već zato što ne vide smisao. Ali, verujem, da je to i razlog zašto se mnogi građani odlučuju da svoj glas prodaju. Kad već ne veruju u onoga za koga će glasati bar da to naplate.
Božidar Katić
Danas, dok je šabačka opozicija klinički “mrtva” jedan opozicioni lokalni političar prilično aktivan. Reč je o Božidaru Katiću. U politiku je ušao veoma mlad, kažu malo se “muvao” u SPO a onda je otišao sa Veljom Ilićem u Novu Srbiju koja je nastala izdvajanjem iz Srpskog pokreta obnove.
Kao član pobedničke koalicije 2008. godine postao je član Gradskog veća. Na sledećim izborima, 2012. godine, Nova Srbija ide u koaliciji sa Srpskom naprednom strankom. Međutim, ova koalicija osvaja samo 14 mandata što je bilo nedovoljno za formiranje vlasti pa pokušavaju da to učine na vanparlamentaran način. Posle duge i neuspešne borbe za prekomponovanja vlasti Katić, pravni tehničar, “okreće ćurak” i “pojačava” vladajuću koaliciju što mu omogućava da opet oseti slast vlasti.
Na izborima održanim 2016. godine Katić, sad kao dipomirani pravnik, nalazi se na listi Nemanje Pajića i opet uživa u “državnom poslu”.
Sledi prelazak u Narodnu stranku Vuka Jeremića ali posle njegovog bojkota izbora 2020. završava u Koaliciji “Metla 2020” koja ne uspeva da pređe cenzus.
Na čelo GO POKS-a dolazi 2022. godine a na prevremenim lokalnim izborima 2023. nalazi se na listi “Šabac protiv nasilja” – Nebojša Zelenović.
Mladi odlaze, ne ulaze
U gradskoj izbornoj komisiji su, svojevremeno, tvrdili da se broj mladih kandidata (do 35 godina) na listama kreće između 10 i 15 odsto, ali većina njih zauzima niska mesta i ne dolazi do odborničkog mandata.
Jedna studentkinja prava iz Šapca je, takođe, svojevremeno, izjavila da se razmišljala o ulasku u politiku, ali je brzo odustala: „Sve je unapred raspoređeno. Ako nisi član stranke ili ako nemaš nekog da te pogura, nemaš ni prostor da pokažeš šta znaš. To je tužno, jer grad kao Šabac ima puno mladih koji žele da doprinesu.“
Bez promena nema ni napretka
Takva atmosfera, smatraju građani, utiče i na razvoj grada. Šabac ima potencijal, ali stagnira. Sve se vrti oko istih tema, ko je s kim u koaliciji, a ne šta se stvarno radi za narod.
U praksi, to znači da su i gradski projekti često talac političke kalkulacije. Kanalizacija u selima, razvoj industrijske zone, bolnica, Dom vojske, sve to čeka neke „povoljnije okolnosti“, koje nikako da dođu.
Dragan Ninković
Rođen 23.08.1975. godine u Šapcu, zvršio je Fakultet tehničkih nauka, Univerzitet u Novi sadu, diplomirani inženjer saobraćaja
Dugogodišnji član Srpskog pokreta obnove u Šapcu što mu je omogućilo da od 2007 – 2012. bude direktor JKP „Parking Šabac“ a od 2012 – 2016. direktor JKP „Stari grad“ Šabac. Usledio je sukob sa Živojinom Vuletićem, koga je pobedio na unutrstranačkim izborima ali je Vuk Drašković poništio te izbore i dekretom ostavio Vuletića na funkciji predsednika GO SPO Šabac.
Dragan Ninković prelazi u POKS sa kojim učestvuje na lokalnim izborima u Šapcu, 2020. godine, ali osvaja samo 876 glasova što mu nije bilo dovoljno da pređe cenzus. Usledili su sukobi u POKS-u pa Niknović prelazi u Parandilovićevo „Novo lice Srbije“ što mu omogućava da postane narodni poslanik.
Ono što je zanimljivo je da ga, grupa koja je sa njim napustila SPO, prati gde god i on ide.
Promena bez promena
Šabac je grad sa tradicijom građanske energije i političke živosti. Ipak, ako se politička scena ne otvori prema novim ljudima, idejama i odgovornijem pristupu, svaka promena vlasti ostaće samo kozmetička.
Kako kaže jedan od građana: „Možemo da menjamo partije, ali ako se ne promene ljudi sve ostaje isto.“
Ako se sećata, poštovani čitaoci, pre nekoliko meseci sam napisao jedan tekst o tome da je neverovatna činjenica da grad od sto hiljada punoletnih građane nije kadar da iznedri sto novih lica koji bi promenili političku scenu grada nabolje. I u korist građana. Taj tekst je dočekan na “nož” i doživeo sam pravi medijski “linč” od partijskih “starosedelaca” i poslušnika koji su se uplašili za svoje statuse i blagodeti koje im je bavljenje politikom donosilo ali i ubeđenje da to tako treba večno da ostane.
Ali, ako analiziramo koliko, raznoraznih, političkih partija i organizacija postoji u Šapcu onda sto novih lica u politici, koji bi preuzeli odgovornost a ne koji bi statirali (u kukuruzu) na izbornim listama kako bi popunili broj, bez mogućnosti da ikad postanu odbornici, nije mnogo.
Evo, ako uzmemo na primer Srpsku naprednu stranku, koja se hvali da ima najviše članova, videćemo da su, na ključnim, pozicijama ista lica. Novih gotovo i da nema a ako se i desi da prihvate neku “nestranačku” ličnost vrlo brzo shvatamo da je ona tu jer nemaju dovoljno kadrova ali i da se ona ne pita nizašta. A vremenom, jedini posao, za platu koju dobija u nekom javnom preduzeću, je da obezbeđuje traženi broj “nesrećnika” za odlazak na političke skupove.
Druga po snazi sada opoziciona stranka “Zajedno za Srbiju” nastala je od članova jedne frakcije u Demokratskoj stranci i jedne poslanice iz Izvornog Srpskog pokreta obnove a njen vođa je bio Dušan Petrović. U Šapcu su stranku činili, uglavno, bivši članovi Demokratske stranke i osobe koje su radi ličnog interesa, funkcija, prešli iz drugih političkih organizacija. Novih lica gotovo da nije ni bilo.
U julu 2016. stranku, bar na papiru, preuzima Nebojša Zelnović koji, na važne funkcije, dovodi kadrove sa strane ali ne i neka nova lica iz grada koja bi imala ozbiljniju i vidljiviju ulogu u funkcionisanju grada.
Tako je propala šansa da se u lokalnu politiku uvedu nova lica sa drugačijim pogledom na politiku.
Ni u raspalom GO Demokratske stranke u Šapcu nije bilo želje da se stranka omasovi novim ljudima nego su se, oni koji su u njoj ostali, zatvorili u svoju ljušturu kako bi zadržali svoj uticaj.
Ove dve stranke ponovo su se ujedinile ali ostala su, uglavno stara lica.
Ni u Srpskom pokretu obnove nije ništa dugačije. Nezadovoljnici odlaze a novih lica nema ili su nevidljivi široj javnosti. Na njenom čelu je i dalje, advokat, Živojin Vuletić.
I u Demokratskoj stranci Srbije (Novoj) nije ništa drugačije. Posle petog oktobra doživela je “renesansu”, međutim, vremenom se polako i sigurno raspadala ali dr Aleksandar Pavlović je još uvek tu. I tako će biti sve dok bude mogućnosti da ih neka, nakaradna, politička koalicija održava u životu.
Slično je i u drugim političkim partijama. Uglavno jedni te isti čine “okosnicu” koja je “zabetonirana” istim ljudima a nova lica su samo “protočna”.
Takođe, i kod formiranja novih stranaka situacija je slična. Njih formiraju “otpadnici” iz postojećih stanaka, koji su do tada bili “ljuti i nepomirljivi” politički protivnici a onda “poteče med i mleko”.
Miloš Milošević
Da je politika primamljiva i neodoljiva profesija potvrđuje i Miloš Milošević. Članstvo u Demokratskoj stranci omogućilo mu je da se posle petooktobarskih promena zaposli na mesto direktora JP „Fond za upravljanje gradskim građevinskim zemljištem“ u Šapcu.
Za predsednika opštine izabran je na izborima 2004. godine, a 2008. ponovo dolazi na čelo grada. Mesto gradonačelnika zadržao je i posle izbora 2012. godine, što mu je bio treći mandat. Međutim, ostavku na mesto gradonačelnika Šapca podneo je u maju 2014. godine posle velikih poplava koje su zadesile Srbiju. Dva dana pre ostavke smenjen je sa mesta komandanta Gradskog štaba za vanredne situacije.
Naravno, stranka ga nije ostavila „na cedilu“ pa je ostao na radu u Gradskoj upravi kao savetnik novog gradonačelnika. Ipak, to ga nije zadovoljilo pa je počeo da „koketira“ sa svim novim strankama koje su se osnivale. Na izborima, 2020. godine, pokušao je da učestvuje kao lider jedne grupe građana ali mu je Izborna komisija odbila kandidaturu.
Odbornik u lokalnom parlamentu postaje na izborima 2023. kao član Đilasove stranke a na listi Nebojše Zelenovića.
Iste figure na političkoj tabli
Koliko tačno kojekakvih stranaka i raznoraznih političkih subjekata ima u gradu teško je tačno utvrditi. Ali dovoljno je da nabrojimo samo one koji su, bar, koliko toliko vidljivi i da se iskreno “zabezeknemo”. Pa da kenem od onih koje su “parlamentarne”: SNS, PUPS, PS; Zajedno, SSP, DS, GDP, SPO, POKS, LDP, SDS; Zapadna Srbija; SRCE, NPS, NLS; SPS, JS, Zeleni Srbije; NDSS, POKS (još jedan); Evropska zelena partija; ako dodamo i one koji nisu prošli na prošlim izborima: Ruska stranka, SRS, Grupa građana Domaćinski za selo i grad – znamo, Grupa građana Vreme je za dela – Dr Saša Filipović, Pokret “Buđenje”… pa onda i one koje “bljesnu” pred nekakve izbore pa se ugase kao što su: SPAS, PZP, SNP…
Nemanja Pajić
Od 2012. godine je u gradskoj vlasti kao poželjan koalicioni partner svima. Svoj „ucenjivački“ kapacitet iskoristio je da zapošljava svoje bliske saradnike i tako stranku održava u životu. Ali i da time privlače nove članove koji se nadaju da će preko njega dobiti državno uhlebljenje. Ono što je zanimljivo je to da članovi njegove stranke ne prelaze u druge stranke već se jednostavno povlače iz politike. Pod njegovom vlašću se nalazi Predškolska ustanova, Turistička organizacija kao i sport. Takođe, za ovih trinaest godina uspeo je da na okupu održi svoje saradnike koji predstavljaju dobar i ugran izborni tim.
I, eto, poštovani čitaoci, može li neko normalan da objasni kako je moguće da ni jedna od ovih političkih grupacija nije kadra da u svoje redove privuče bar tri-četri osobe (što bi bilo onih sto, famoznih, novih lica u šabačkoj politici) koje bi unele neku novu energiju i neki drugačuji dijalog..
Ali, od letača, preletača i “uzurpatora” nemoguće je bilo šta promeniti u lokalnoj politici. Pa onda nije ni čudo što nam je tako kako je.
Neka pamet i razum pobedi! Da mislite a ne da verujete!
Ivan Kovačević
Podaci o lokalnim političarima čije su biografije objavljene u ovom tekstu preuzete su iz srhive „Podrinskih, sa interneta ali i iz razgovora sa brojnim članovima stranaka koji su se povukli iz politike.
Napomena: ovaj tekst je izvučen iz obimnog materijaja o lokalnoj politici i političarima od 1990. godine i koji će jednog dana, nadam se, biti objavljen kao knjiga.
