Uz Dan Evrope
Prigodno je u Srbiji obeležen Deveti maj kao Dan pobede nad fašizmom dok se u Evropskoj uniji to obeleževa više kao Dan Evrope. I to u spomen na formiranje nove evropske zajednice, pre svega kao konačni mir između vekovno zavađenih Francuske i Nemačke. Više od polovine evropskih država, njih 27, čini Evropsku uniju, zajedno sa Amerikom i Kinom ekonomski najrazvijenije delove sveta. Po nekim ekonomskim parametrima Evropska unija nema takvu stopu rasta kao ove dve velesile, ali ima nešto najdragocenije, dostignut civilizacijski nivo, poštovanje ljudskih prava i ostvarene demokratske vrednosti. Upravo zbog toga Srbija je najviše ukočena u evropskim integracijama, jer su evropske institucije ocenile da ovde umnogome nedostaje vladavina prava i medijske slobode. Mada nema baš toliko oduševljenja za pristupanje Evropskoj uniji, po nedavnim anketama 53 odsto stanovništva je za ulazak u Evropsku uniju, taj put nije sporan mada ga naprednjačka vlast znatno i fingira. Ono što je nesporno, i po novom modelu pristupa, obezbediće se sredstva iz evropskih pristupnih fondova. Poređenja radi do sada je Evropska unija donirala, odnosno poklonila više od tri miijarde evra Srbiji, što je značajna suma s obzirom na BDP nešto manji od 50 milijardi evra. I dok je Srbija katastrofalno izgubila korak sa Evropom devedesetih godina odajući se nacionalizmu i ratovima, zemlje Istočne i Centralne Evrope posle pada Berlinskog zida dobile su značajna podsticajna sredstva i ušle u Evropsku uniju. Sada te države su na više od 70 odsto proseka razvijenosti Evropske unije, dok je Srbija tu na manje odsto razvijenosti. Primera radi Slovačka, sa pet miliona stanovnika, ima veći BDP od svih pet zemalja Zapadnog Balkana. A sledi nova tehnološka revolucija, gde je čak upitna i razvojna komponenta Evropske unije. Pa tako najveći evropski a drugi svetski proizvođač automobile, Folksvagen, na berzama vredi deset puta manje od američkog “Tesle” Ilona Maska. Nemački koncern proizvodi više od devet miliona automobila godišnje, a “Tesla” se proda u pola miliona primeraka, ali ovo inovacijsko čudo vredi više od 800 milijardi evra, deset puta više od Volksvagena.Kako kažu, “Tesla” nije samo fabrika automobila, to je nova tehnologija! Šta tek reći za džinove u informacionoj tehnologiji, kao što je Epl, koji ima cenu od 1400 milijardi doltra. Takvih giganata u Evropi nema. No, ipak dobra stara Evropa, koja je oblikovala ovaj svet, od Stare Grčke do osvajanja Amerike, Australije i iticaja na Afriku i Aziju, nigde nema takvog demokratskog i ljudskog miljea kao u Evropi, pre svega u Evropskoj uniji.
Mada se ova država zvanično zahvaljuje i Rusima i “Bratu Siju”, teško je očekivati neku izgledniju i lepšu budućnost bez Evrope, a posebno bi pogubno bilo izgubiti još jedan tehnološki korak, i ostati na nekoj trećini proseka Evrope. Kao neki ogledni primer može poslužiti Šabac, koji je umnogme rešio ekološke probleme, koje drugi gradovi u Srbiji nisu ni započeli da rešavaju. U tome je najveća podrška stigla iz Evropske unije, sa više od 30 miliona evra, i to je najveća investicija u gradu. Ovde je izgrađeno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, jedino funkcionalno u Srbiji, vredno oko 20 milliona evra. Poređenja radi prestonica sa oko dva miliona stanovnika, nema takvo potrojenje, i, što nigde ne postoji u ovakvoj Evropi, ovde se direktno u Savu i Dunav izliva više od 1500 kanalizacionih cevi. Takođe je rešeno pitanje sakupljanja otpada na celoj teritoriji Grada Šapca i odlaganje na regionalnu deponiju u Sremskoj Mitrovici, jednu od desetak takvih deponija u Srbiji. Evropska unija uložila je i deset miliona evra u obaloutvrde na Savi i Drini, čime je dugoročno rešeno pitanje odbrane od poplava. U Šapcu nema čekanja za upis dece u vrtić, dok je neki prosek u Srbiji oko 60 odsto prihvaćenosti najmlađe populacije. Šabac je pionir u elektroenergetskoj efikasnosti, gde je termoizolovano oko dve hiljade stanova. Potrošnja energije je za trećinu manja, ali je simptomatično da Srbija dvostruko više troši od proseka u okruženju, i pri tom se na mreži gubi oko 16 odsto električne energije. Kao primer novog koncepta stanovanja služi Benska Bara, sa oko osam hiljada stanovnika. Ovde su zamenjene dotrajale podzemne instalacije, uređene zelene poivršine, trotoari povećani a brzina vozila smanjena na 30 kilometara na čas. Takođe, u naselju su urađene i brojne biciklističke staze, a takva praksa pokrenuta je i na širem području. U kulturnom pogledu dovoljno je reći da Biblioteka šabačka ima čak 14000 članova, što je evropki prosek, a za kulturu se izdvaja sedam odsto iz gradskog budžeta.
Ono što je suprotno evropskim vrednostima je da se ovde desila nepojmljiva izborna krađa, jer je Gradska izborna komisija poništila izbore na svih stotinu biračkih mesta. Kasnije je to išlo u prepoznatljivom naprednjačkom maniru, uz debelu pomoć nadležnih organo, policije, tužilaštava, Ustavnog i Upravnog suda… To, naravno, nikako ne pristaje državi koja želi da postane deo evropske porodice civilizovanih i prosperitetnih država.
Dragan Eraković