PROTIV IZBORNIH I DRUGIH LOPOVA
I posle svih izbornih krađa u Šapcu se u subotu održavaju ponovljeni izbori na pet biračkih mesta. To je dosad nezabeleženo u novijoj političkoj praksi, pogotovo ne na tlu Evrope. Nobelovac Mario Vargas Ljosa sveodočio je o brutalnim, po život opasnim izborima u Peruu, dešavaju se masovna ubistva i na pojedinim izborima u Africi, ali za Evropu ovo je čudo na čudima. Malo je bilo ponavljanja na 27 izbornih mesta, što je potvrda velike izborne krađe u Šapcu, uz učešće krminalaca, i na sve to vladajuća stranka pravi se da su izbori regularni. Kada je ovdašnji režim već konstatovao izborne malverzacije u Belorusiji čudno da se o izbornoj krađi u Srbiji kao i u Šapcu „svi prave blesavi“, kako se već jednom žalio Aleksandar Vučić o nedostaku političke percepcije. Ali, ova uporna i duga borba za demokratske principe u Šapcu protiv sila beščašća ostaće u analima za neka potonja vremena. Kad su već odlukom o bojkotu opozicione stranke oslabile svoju aktivnost i prisutnost u političkom životu, očekujući da krajnje nedemokratske izborne uslove poprave evropske institucije, nisu se pripremile za drugi korak. Propustile su, pored parlamentarnog neučešća, da i gotovo sve lokalne samouprave bez borbe predaju pogubnom uticaju SNS. Čekaju se beogradski i predsednički izbori, ali to je tek 2022. i pitanje je kako se za te izbore pripremiti. Nedostaju sredstva, jer za političke stranke i pokrete potrebna je kancelarija, obezbediti troškove za nju kao i sredstva za rad na terenu. I to sve u uslovima medijskog mraka i satanizacije od režimskih medija. Pokazala se i poslovična neorganizovanost i razjedinjenost opozicije, pa čak i da se čelnici stranaka uzajamno napadaju. Dešavanja i podele u DS doprinose još većem slabljenju opozicionog bloka. U svemu tome Šabac i stranka Zajedno za Srbiju, na čelu za Nebojšom Zelenovićem, je svetao primer kako se treba boriti za demokratiju i slobodu, kao i najvažniju slobodu izbora, a protiv ucena, pretnji, kupovine glasova, kriminalaca… A pri tom pokazala se i simptomatična izdaja pojedinih dojučerašnjih koalicionih partnera. Mnogo toga sada se raščistilo, i sada u osnovi može da bude jedinstven referendum čak i na nivou Srbije: ko je protiv lopova i kriminalaca. Evidentno je da aferama bez kraja režim srasta sa mafijaškim grupama, da se država i javna preduzeća besomučno pljačkaju pod plaštom tajnih ugovora, dilovima bez tendera, a najviše u tome smeta što na to ne reaguju nadležni i skupo plaćeni organi. Možda bi, nakon onih neuspešnih protesta koji su se dešavali u stotinak gradova i opština, bio za početak dovoljan protest protiv Zagorke Dolovac, koja ama baš ništa ne radi na očigledne primere krupnog kriminala. U tome ne bi trebalo da bude stranačkih razlika, to je jednostavno za i protiv lopova, odnosno onih koji ih štite.
D.Eraković