ZAPISI IZ POMRAČENOG GRADA
Da “napredna” šabačka vlast, u okrnjenom sastavu, (nema zamenika gradonačelnika, člana Gradskog veća za kulturu i informisanje… i sa poniznim i nestručnim, partijskim, kadrovima), nije kadra ništa dobro ni korisno da uradi za grad i građane imali smo prilike da vidimo i da se u to uverimo u proteklih, skoro, pet ipo godina. Ali, zanimljivo je, da oni nisu kadri ni sposobni da sprovedu ni odluke i planove koje sami smisle i dodesu. I sva je njihova sreća što Srbija nije pravna država inače ne bi se dobro proveli. Međutim, ima jedna narodna: “Ko se u kolo hvata u noge se uzda” koja očito ne važi za Kompaniju Pajić&Pajić jer u “kolu” u koje su se oni uhvatili drugi kriterijumi su na ceni. A Zakon nije!
I, tako, dok gradovi širom Srbije već raspisuju konkurse za sufinansiranje medijskih sadržaja, u Šapcu, ništa, tišina. Iako je Godišnjim planom konkursa za 2026. godinu predviđeno da ovaj konkurs bude raspisan do kraja februara to se nije dogodilo. Nema javnog poziva, nema najave, nema objašnjenja. Samo praznina tamo gde bi trebalo da stoji poziv medijima da konkurišu za projekte od javnog interesa.
Projektno sufinansiranje nije dobra volja lokalne vlasti. To je zakonska obaveza i osnovni mehanizam kroz koji se obezbeđuje pluralizam informisanja na lokalnom nivou. Novac iz budžeta ne ide “medijima”, već konkretnim projektima koji obrađuju teme važne za građane, komunalne probleme, rad javnih preduzeća, ekologiju, kulturu, položaj mladih, socijalne teme.
U sredinama poput Šapca, gde tržište oglašavanja nije dovoljno jako da izdrži ozbiljno novinarstvo, konkursi predstavljaju ključni izvor finansiranja istraživačkih i tematskih sadržaja. Bez njih, mediji se svode na saopštenja, prenošenje događaja i puku administraciju informacija.
Zato izostanak konkursa nije tehničko pitanje. To je politička poruka.
Da li je reč o administrativnom kašnjenju? O neusaglašenom budžetu? Ili o proceni da medije nije potrebno dodatno podsticati da postavljaju pitanja? Građani nemaju odgovor, jer javnog objašnjenja nema.
Svako odlaganje znači kraći rok za realizaciju projekata, manju mogućnost da se planiraju ozbiljniji sadržaji i veću neizvesnost za redakcije koje ionako rade na ivici održivosti. Transparentnost podrazumeva pravovremeno raspisivanje konkursa, jasne kriterijume i stručne komisije. Sve drugo otvara prostor za sumnju.
Šabac ima mnogo tema koje zaslužuju ozbiljnu medijsku obradu, od infrastrukturnih radova i urbanističkih planova, do kvaliteta vazduha, budžetske potrošnje i rada javnih institucija. Ako nema konkursa, nema ni institucionalne podrške da se te teme sistematski i profesionalno obrađuju.
Konkurs će, verovatno, biti raspisan. Zakonska obaveza se teško može ignorisati. Ali pitanje ostaje: zašto se čeka?
Jer u medijima, kao i u politici, tajming često govori više od samih reči.
Međutim, sudeći po načinu na koji naprednjačka vlast opredeljuje sredsta građana po ovom pitanju potpuno je jasno da je novac već unapred raspodeljen onim medijima koji su u proteklih pet godina pokazali svoju lojalnost prema ovoj vlasti. I, sad, kada se sve zna verovatno se, poštovani čitaoci pitate: pa šta se čeka? A očito je da se nešto čeka.
Ivan Kovačević