Dugovanja lokalnih samouprava
Javni dug Srbije premašuje 24 milijarde evra, odnosno iznosi 67 odsto BDP, a Fiskalni savet je upozorio i na velika dugovanja lokalnih samouprava koja iznose 1,2 milijarde evra. Primera radi Smederevska Palanka duguje svoja tri budžeta, Kragujevac je pred bankrotom, Niš prezadužen a nedavno je i lokalni antikorupcijski tim podneo ostavku…S druge strane republička vlast bez ikakvih kriterijuma raspodeljuje budžetske pare lokalnim samoupravama, na primer pre dve godine čak 50-tak gradova i opština “čašćeni” su na kraju godine milionskim iznosima. Za ovu godinu jedan od bisera da je Užice dobilo desetak miliona dinara čime je kupljen mermer za popločavanje gradskog trga. Ali zato se kažnjava opoziciona Čajetina koja ne dobija dozvolu za postavljanje velike gondole u koju je lokalna samouprava uložila velika sredstva, a još drastičniji primer bio je pokušaj da se privatnom preduzeću pokloni dve hiljade hektara Zlatibora.
Godišnje iz gradskog budžeta Šapca za otplatu glavnice duga izdvaja se 110 miliona dinara, a za kamate 32 miliona. Izuzetna provera šabačkih finansija, međunarodna i domaća, bila je za izdavanje municipalnih obveznica u vrednosti od 400 miliona dinara. Time je Šabac postao prva lokalna samouprava čije su obveznice bile dostupne i građanima, a potražnja je bila dvostruko veća od ponude. Ova sredstva iskorišćena su za izgradnju zatvorenog bazena. Grad je podigao i kredit u vrednosti tri miliona evra kako bi se isplatila potraživanja radnika”Zorke”. Međutim, iako bi ova potraživanja trebalo da snosi država, za sada ova republička vlast uporno ćuti o tome, uprkos suficitu u kasi kojom se hvalio dosadašnji premijer. Takođe ne pominje se ni dug države od 130 miliona dinara kojima je trebalo da se pospeši građevinarstvo, u slučaju izgradnje gradskog bazena u Šapcu. O maćehinskom odnosu države dovoljno govori što su za ovih tri-četiri godine republički transferi prema Šapcu smanjeni za oko milijardu dinara. Srećom, prihodi u gradski budžet su rasli, tako da je za ovu godinu rebalansom predviđen iznos od oko 3,5 milijardi dinara, za 200 miliona dinara više od planiranog krajem prošle godine. Najvećim delom to je zbog povećanog broja zaposlenih.
Zdrave finansije dolaze i od domaćinskog poslovanja i ušteda. Tako u celokupnom javnom sektoru u Šapcu ima nešto više od 1400 zaposlenih, što je za stotinu manje od najrigoroznijih propisanih vladinih mera. Objedinjenim javnim nabavkama ušteđeno je oko 40 miliona dinara, a slična ušteda postiže se i zamenom živinih sijalica LED rasvetom. Najnoviji kredit podiglo je JKP“Toplana“ od milion evra čime se servisiraju troškovi nabavke gasa s obzirom da naplata od građana kasni barem pola meseca. S druge strane termoizolacijom više od 1300 stanova ušteđeno je milion kubnih metara gasa, gotovo trećina koliko je potrebno za grejnu sezonu. Godišnji novčani promet „Toplane“ je oko 800 miliona dinara, tako da se ne očekuju problemi sa otplatom kredita, a jemac je i JKP“Vodovod“. Ukupno gledano prosečne zarade u Šapcu su ispod republičkog proseka od 47.000 dinara, ali ohrabruje što je je samo prošle godine zaposleno više od 1200 radnika, i prvi put posle dve decenije ima više od 32.000 zaposlenih. Budžet Šapca je nešto veći od onih u Užicu, Vranju ili Valjevu i postoji mogućnost još većeg zaduživanja, ali je, naravno, potreban oprez u tome. Pogotovo kako se ponaša republička vlast, koja sigurno ne bi pomagala kao što to radi sa onim lokalnim samoupravama gde su na vlasti naprednjaci.
D.E.
