SEĆANJA
Napisah, družio sam se Milićem od Mačve, bejah mu štitonoša i ključar, i vodio Mačvansku pesničku školu pri Radovan kuli. Družio sam i sa šabačkim slikarima, najviše sa Slobodankom Rakić Šefer, Slobodanom Jeremićem Jeremijom, Slobodanom Paićem Bocetom, Radovanom Mirazovićem Mirazom i Mihailom Gligorićem Glišom. Slikali su inspirisani mojim pesama, ja sam pisao stihove ponesen njihovim radovima. Grupne izložbe u ‘Rupi’, podrum Doma omladine, Reklamirali smo izložbe, kao u vreme Leonarda i Mikelanđela. Posegnu slikari kantice s bojama, i četkice. Dođemo do Zorkinog solitera, kod kafane Šaran, danas nepostojeće. Beše tu parkić s pumpom. Odatle po trotoarima ispisujemo ‘Izložba’, i datum, a strelicama put do Doma. Uoči izložbe, odatle svako nosi po dve slike. Masa posetilaca, roditelji i rodbina slikara, drugari iz škola, komšije. Otvaranje izložbe nije bilo bez pesnika i mladih šabačkih muzičara. Posetioce smo služili projom, kiflicama, sokovima, ‘domaća radinost’. Na nekim poslužavnicima minijaturne reprodukcije slika, crno-bele, ne beše kolor. Bile su i naše pesme, na papirićima, umnožene pod indigom, na pisaćim mašinama. Odlazili smo u Loznicu, Banju Koviljaču, na Gučevo, na Ležimir. Slikari okače o grane slike, mi, pesnici, kazujemo stihove, mladi muzičari sviraju, narod se okupi, daju nam podršku, nismo imali ni foto-aparate, a kamoli mobilne, pa nemamo fotke. Boce, Gliša i ja, išli smo često pešice u Bogatić i Sovljak, poseta tamošnjim slikarima, ne behu automobili i lokali. Tadašnje rukovodstvo Biblioteke i Muzeja, vodilo je i nas, kad su odlazili u posete kolegama iz drugih gradova. Tako i Pozorište, pred predstavu, gde odu, eto nas, mladih šabačkih slikara, pesnika, recitatora, muzičara. A svakog četvrtka imali smo, u Domu JNA, susret s mladim stvaraocima koji su služili vojni rok u Šapcu. Imali smo i listove: Susret, Koraci, Plamen, Kolokfijum. Knjigu ‘Zbor zborili’, pesnici i slikari. Osnovan je i Klub mladih stvaralaca, bejah prvi predsednik. Imali smo i kultnu, sada nepostojeću, grupu ‘Boje i reči’.
Slobodanka je prvu izložbu imala po motivima iz mojih mačvanskih pesama. Gliša, Jeremija, Miraz i Boce ilustrovali su moje pesme. Miraz mi je, o svom trošku, objavio buklet ‘Strahinja kula’. Jeremija je Jocu Lukića i mene uzeo za kumove. Vreme čini svoje, svako je otišao na svoju stranu, ostareli ponekad se čujemo i vidimo, i prisećamo davno prohujalih dana naše mladosti, i našeg bajkovitog bratstva, za današnje vreme neshvatljivog. Svakom od ovih slikara, posvetio sam tada pesmu.
NEPOHODNI PROSTORI
NEDOŽIVLJENA VREMENA
(Za Slobodanku)
Nepohodni prostori
Nedoživljena vremena
Uznemirena u meni ustoličena
Vidim Pariz.
Krošnje oktobra stresaju
Crvene kiše po Seni.
Gondola. U njoj golub,
U golubu raspevana Venecija.
Srušeni svi mostovi uzdisaja.
I nigde El Grekovog neba
Nad Toledom. I nigde
Moneovog sunca kroz maglinu.
Jezgro svetlosti, otvoreno
Kao žitna polja u Kordobi.
Kao sunce
U Van Gogovim suncokretima.
Ti i ja, Šagalovi ljubavnici
U jorgovanima.
Mladenci s Ajfelove kule.
Nepohodni prostori,
Nedoživljena vremena,
Uznemirena u meni ustoličena.
Ivan Glišić
VENČANJE
(Bocetu)
Zlatnikom se
vezaše
dva klasa
da ih zlo i dobro
– zajedno talasa.
Ivan Glišić
FRULA
(Jeremiji)
U kolu od kolovođe
razigranija
na svadbi
od svatova pijanija
u gori
od slavuja raspevanija
kad u nju svira
srce pastira
Ivan Glišić
ALEGORIJA VREMENA
I LJUBAVI
(Mirazu)
Kad mislim na zimu,
vidim belo,
sina u saonicama.
Bregovi snova.
Kad mislim na proleće,
vidim ružičasto,
kćer pred ogledalima.
Grane pupljenja.
Kad mislim na leto,
vidim crveno,
ženu i sebe zagrljene.
Krošnje obilja.
Kad mislim na jesen,
vidim žuto,
oca i majku na klupi.
Šume ogolele.
Vatre sagorele.
Ivan Glišić
GUSLAR
(Gliši)
Ej, guslaru
Ni bilja ni izvora
Kao kost suva i gola
Srce ti ostrmila
Lelek gora
Zanemele gusle rastače vreme
Prahom i nemilice
A šta u zvezde da kuju
Ne rađa se više
S prisnim očima
Gojka i Gojkovice
Ne pate i ne vole
Kao nekad Hasanaginice
Ni Male Radojice
Ne daju sada
Bez jauka
Svoja prsa zmijama i bičevima
Samo ludi Marko deli carstvo
Ni po babu ni po stričevima
Ne pohvali se natpevanjem
Vile i Miloša
Ni jedna šuma ni jedna gradina
Ojalovilo se seme
Starog Vujadina
Ivan Glišić
