JOŠ JEDNA OBMANA BORBE PROTIV MAFIJE U SRBIJI
Još davno je Zoran Đindić predočio da države imaju mafiju, ali u Sbiji mafija ima državu. I to je na zlodelu pokazano njegovim ubistvom, i to kao premijera države 2003. godine, a u tom kolu su bili državni službenici iz JSO i još mnogi u samo njima znanim mafijaškim vezama. Akcija „Sablja“ razotrkrila je brojna zločinstva, ali mafijaška hidra se brzo obnavlja bez jakih sistematskih i stalnih protivmera duboke države. Sadašnji predsednik Aleksandar Vučić ponovo obećava borbu protiv mafije, i da će je iskoreniti. To je obećano i u predizbornom programu SNS 2012. godine, kao borba protiv kriminala i korupcije, i posebno istraživanje zloupotreba 24 velike privatizacije. Do sada od toga ni za jotu nije ispunjeno ovo obećanje. Za privatizacije niko nije odgovarao, uhapšen je Miroslav Mišković kao najveći tajkun, ali mu je prišiveno nešto drugo, u smislu navođenja na kriminalno deleo, kao i, po tvrđenju Vučića, najveći narko diler Dragoslav Kosmajac. On je preminuo od korona virusa, ali je odgovrao samo za zloupotrebu službenog položaja. Međutim, u međuvremenu za ovih osam godina nakupilo se toliko kriminala, tragovi „vode do pećine“, do države i visokih državnih funkcionera. Da se nije ozbiljno mislilo o borbi protiv kriminala najnovija potvrda je i da nakon više od hiljadu dana ništa nije učinjeno na rasvetljavanju ubistva Olivera Ivanovića. Simptomatično istraga je od početka opstruirana, policajac uzima ispaljene čaure golom rukom, kamere isključene baš u vreme ubistva, tobože ne zna se ko je naručilac spota kojim je Ivanović proglašen najvećim izdajnikom…Ali zato predsednik Vučić, mimo svih ovlašćenja, abolira Milana Radoičića, duboko upletenog u malverzacije na Kosovu, navodno da je poligraf pokazao njegovu nevinost…Tu je i njegov kosovski kompanjon Zvonko Veselinović, takođe istraživan u brojnim „biznisima“, a fotografisan zajedno sa Vučićevim bratom Andrejom. I priča se nastavlja…katastar odbija da da zvanične podatake o kupovini zemljišta u Vojvodini, gde su Savetu za borbu protiv korupcije navedene arapske firme, a tu je pominjan Andrej Vučić. I da bi ta borba protiv kriminala otpočela najpre moraju da se pročešljaju najviši funkcioneri, počev od predsednika države i njegovog brata. Ali, zato tužilaštvo, policija, sudovi moraju imati nezavisnost i „čiste ruke“. Ovako, u Srbiji retko se mogu nabrojati slučajevi gde su sudovi i tužilaštva časno i pošteno obavili svoj posao. Naravno da u autoritarnoj državi pravosudni organi nisu slobodni, a uostalom to su i zvanično konstatovale evropske institucije. Najpre bi trebalo smeniti republičkog tužioca Zagorku Dolovac jer se za ovih osam godina, koliko je na funkciji, nijednom nije setila da preduzme nešto po službenoj dužnosti. A dužna je čim se nagovesti da je obavljeno kriminalno delo. Svakako da ima dobar primer kao rumunska državna tužiteljka Laura Koveši, a u svetskim analima ostaće hrabro delo protiv mafije sudije Đovani Falkonea. A materijala za pravosuđe ima na pretek. Projekat „Beograd na vodi“ nikada nije predočen javnosti, a vrednost je oko tri milijarde evra, gde država i grad daju stotinu hektara najatraktivnijeg zemljišta i kompletnu infrastrukturu a ne dobijaju ništa zauzvrat; tamna mrlja policije i tužilaštva je rušenje u Savamali i protivpravno zadržavanje oko 30 građana da ne dojave ovaj slučaj. Još uvek nije srušen bespravno podignut restoran na vrhu Kopaonika, a policija neće da asistira dok je redovna u asistencijama kada treba isterati građane iz stanova. Najupečatljiviji je primer maverzacija u „Krušiku“, gde je bio umešan otac ministra policije Nebojše Stefanovića, i kao retkost to je navedeno u izveštaju Evropskog parlamenta. O naopakom delovanju pravosuđa, podsećanja radi, uzbunjivač Aleksandar Obradović tri nedelje je bio u zatvoru, a da je sve prećutano, i to su učinii službenici BIE. I tako već godinu dana, tužba nije podneta, a Obradović suspendovan i živi sa porodicom sa 18.000 dinara. Srećom, ovaj slučaj zainteresovao je fondaciju Amal i Džorža Klunija. Dovoljno za međunarodni “ugled zemlje” i njenog pravosuđa! Međutim, trgovina oružjem, kao vrlo isplativa a prikrivena tajnim vezama, nalazi se ispod radara tužilaštva i istražnih organa Srbije. Upleteni su, naravno, i međunarodni trgovci. Pravo pitanje za borbu protiv organizovanog kriminala, a pri tom su domaće fabrike oružja dovedene na rub propasti.
Najveća nepoznanica su javne nabavke, što bi praktično trebalo da budu dostupne široj javnosti. Obrću su milijarde evra, i to pod državnom zaštitom tajnosti. Mnogima je nejasno kako to radovi na našim koridorima i putevima naprasno porastu za stotine miliona evra, i kako to kilometar auto-puta dostigne 13, 14 pa i više miliona evra. A raniji predračuni bazirani su na duplo manjim cenama. Ali, zato se to gradi iz kredita Kine, Azerbejdžana, Turske, i obavezno su izvođači radova iz tih zemalja, i obavezno bez tendera! I javne nabavke gde su u igri domaće firme prolaze sasvim netransparentno. U 70 odsto slučajeva javlja se samo jedan ponuđač, u dvadesetak odsto dva, a samo u nekoliko procenata učestvuju tri i više ponuđača. Zato nije čudo što novogodišnju rasvetu u prestonici godinama dobija jedno preduzeće, a sada je isplivalo kako velike poslove sa javnim preduzećima i ustanovama dobija firma premijerkinog brata, a tu su i surpružničke i rodbinske veze ministarke pravde i jedne članice Kriznog štaba.
Ne treba pominjati da se u ovim kriminalnim, mafijaškim i korupcijskim delima gube ogromna društvena i državna sredstva. Po proračunima srpskih uglednih i dokazanih ekonomista samo kada bi se pravno uredila Srbija BDP bi porastao jedan odsto. U krađama i malverzacijama u privatne ruke kriminalaca slije se na stotine miliona evra, a to je za siromašnu Srbiju preko potreban novac. Suzbijanje kriminala, korupcije i mafije pre svega bi osnažilo pravnu državu i društveni poredak, ali, nažalost, od pravne države, počev od kršenja Ustava i izborne krađe vrhovnika Srbije, nema ništa. A obećao je da će iskoreniti mafiju!?
Dragan Eraković