Medijska bruka Srbijom: srpsko ćutanje
I po drugi put nije izabran direktor RTS, pa će aktuelni, ali u v.d. statusu, Dragan Bujošević, na ovoj dobro plaćenoj funkciji ostati do avgusta. Praktično najveća medijska kuća Srbije, „vaše pravo da znate sve“, je u statusu kvo, ista meta, isto odstojanje, a zapravo otklon od novinarstva.
Doduše, ova kuća ima i druge segmente od obrazovanog, zabavnog, sportskog programa, ali ipak, informativni program ima najveću težinu. I onda čudi da mnogi koji su prošli i čuvenu BBC školu novinarstva ostaju tu gde su. Postoje neizbrisivi primeri teškog ogrešenja o istinu i meru, pa se, na primer, predsednik Aeksandar Vučić pušta gotovo kroz čitav Dnevnik 2, najvažniju informarivnu emisiju, a s druge strane zanemaruje ono što je očevidno informativno relevantno. Pa tako 28. decembra, dan kada su studenti sakupili 400.000 potpisa, uzgred se to zabeleži na manje od minuta, pri kraju Dnevnika 2.
Iako predsednik Vučić ima brojne zamerke na RTS, evidentno je da je ovde sveprisutan, domaćin i urednik. A ne bi trebalo, jer postoje i zakoni, da mediji istinito, pravovrerno i celovito obaveštavaju građane o najvažnijim pitanjima u društvu. Ovako, i RTS, ali i RTV, su puka prpagandna mašina, ne samo jedne stranke, već jednog čoveka. I to plaćaju svi vlasnici električnih brojila.
Da je ovakvo stanje moguće potvrđuje da je, takođe po drugi put, propao konkurs za članove Saveta REM-a. Uprkos nastojanjima i obećanjima Evropskoj uniji, ovde naprednjačka vlast nikkao ne želi da odstupi ni za jotu, pa su izabrani nezavisni i stručni članovi REM-a podneli ostavke. Čeka se novi konkurs, a ovoj vlasti itekako odgovara bezvlašće u eletronskim medijima.
Doduše televiziji je opao primat u informisanju građana, ali su na drugom mestu iza interneta, koga prati 76 odsto građana. Problem je što internet nema svoju izvornu informativnu fukciju, jer ipak neko mora da napravi vest.
Da vlast sve čini da ima punu kontrolu, primer je neumereno širenje Telekoma, koji već poseduje tridesetak medija. Mada je zakonom bilo propisano da se država povuče iz medija, ali to ovde ne važi. Štampano novinarstvo polako gubi svoj nekadašni značaj, jer građani sve manje čitaju novine. Pimera radi sada ima devet dnevnih listova, dok je 1904, kada se pojavila Politika, bilo 12, a onda je Beograd imao 60.000 stanovnika. U Šapcu je, primera radi, između dva svetska rata izlazilo više od 30 listova i časopisa.
Međutim, i tu vlast pošto-poto želi da ima presudan uticaj, kroz uređivačku politiku preko finansiranja. Pa tako najveću finansijsku podršku imaju tabloidi, koji najčešće krše Kodes novinara. Savet za štampu konstatovao je, od prvog jula do 31. decembra, da je Alo prekršio profesionalne i etičke stadarde dve hiljade puta, Informer 1.456, Kurir 1.318… Najmanje prekrašaja imaju Danas sa 40 tekstova i novine Nova sa 117. Ali, zato se to debelo plaća pa je Alo naplatio 416 strana oglasa, a Informer 308 strana. A naravno tu su i famozni konkursi za medijske projekte, a svi mahom odobreni po želji naprednjačke vlasti. I u Šapcu se sprema nova televizja, a u opticaju su probrani ulagači. Zna se po kom principu.
D.Eraković
