Litijumska groznica
U nedelju je ispred RTS održan protest na poziv Eko straže sa osnovnim zahtevom da javni servis informiše građane o represiji prema ekološkim aktivistima. Ne toliko masovan kao prvi, desetog avgusta, ali sasvim dovoljan da pokaže da se građani protive iskopavanju litijuma u Jadru.
Za ovo vreme privedeno je više od 60 ekoloških aktivista, uz puno sasluženje tužilaštva i policije, a često sa vrlo teškom optužbom podrivanja ustavnog poretka. Još prilikom izlaska SAJ, Specijalne antiterostičke jedinice, protiv nekoliko desetina demonstranata, jasno je bilo da država svim silama želi da uguši ove proteste.
Poređenja radi pripadnici ove jedinice ubili su premijera Zorana Đinđića, a njihovo angažovanje povezano je sa borbom protiv najžešćih terorista i kriminalaca.
I korak dalje otišlo se prilikom objavljivanja spiska „ekoloških terorista“, za sada nepoznate grupacije “Kopaćemo“, gde su, gle čuda, upravo dokazani ekološki aktivisti.
Da ovo nije slučajno pokazao je i krajnje mlak odgovor ministra policije Ivice Dačića, da to tako nazivaju ekološke aktiviste u Americi. Međutim, ovde u Srbiji, jasna je velika presija države prema svima koji drugačije misle i deluju, kao što su, na primer, bili učesnici protesta 25. decembra u Beogradu. Ekspresno privođeni i optuživani, opet kao napad na ustavni poredak.
Za ovih 12 godina naprednjačke vladavine u praksi se pokazala partijska država, okorela u kriminalu i korupciji, gde se ne hapse oni koji kradu izbore i narodne pare, već studenti, novinari, ekološki aktivisti…
Uostalom pozamašan je spisak „kontroverznih“ likova: Milana Radoičića, Predraga Koluvije, Slaviše Kokeze, Dijana Hrkalović, i inih milionera pa i milijardera, u evrima, a tek šta reći o kumovivima predsednika države koji „pregaze“ zakon.
Čudo jedno da je, na primer, bivši direktor EPS, Milorad Grčić, zavio državu u crno, ne samo zbog kolapsa elektroenergetskog sistema, već i zbog štete veće od milijardu evra. I opet, postavljen na mesto predsednika opštine Obrenovac. A mnogo je takvih primera bahatosti i neznanja na štetu države i građana.
Tako se štite partijski kadrovi, koji, kao da rešavaju sve, a nije Staljin da se pita. I kada država, kao institucija za opšte dobro, štiti samo jednu grupaciju i to zbog podebelih ličnih intersa onda to i nije država. Ali, već sada predsednik te i takve države, Aleksandar Vučić, pokazuje izrazitu nervozu i navijačku strast, počev od zahteva da se građani izjasne na referendumu o njegovom opozivu, pa onda o atentatu gde je Junajted medija glavni osumnjičeni, i NVO sa stotinama miliona evra ubačenim u te svrhe, i najposle sastanak sa akademskom zajednicom, i gle, zatvoren za javnos…
Tu je i najavljen, tobož razgovor sa građanima u zapadnoj Srbiji, i sve to izgleda kao PR aktivnost za Rio Tinto. Uostalom, vrlo brzo su povučeni potezi u korist ove firme, najpre odlukom Ustavnog sda, u ekspresnom roku, dok se ovaj Sud ne izjašnajva o izbornoj krađi dobrano već devet meseci, a i ptanje je hoće li.
I nije samo ovde litijum u pitanju, već osnovne postavke države, od slobode govora, medija, mišljenja, kretanja, do prava na zdravu životnu sredinu, koja je, eto, uveliko ugrožena, i to ne samo u Jadru.
Dragan Eraković