Srbija bez pravosuđa
Svaka ozbiljna država počiva na zakonima, u suprotnom to i nije država. Posle mesec i po dana od izborne krađe jasno je da postojeći pravosudni sistem neće ni prstom mrdnuti da pokaže svoju delotvornost i odgovornost za koju su se ljudi iz tužilaštava i sudova zakleli. Čeka se još Rezolucija Saveta Evrope, ali za koju državni izabranici i ne haju. Uostalom to je izjavio i predsednik države Aleksandar Vučić, uz to tvrdeći da izbori nikad nisu bili pošteniji, a glavni statističar Miladin Kovačević kaže da desetak hiljada glasova ništa ne znači.
S druge strane postoji barem 900.000 svedoka da su izbori grubo pokradeni. I nije samo to, već duže vreme jasno je da od zakona i pravosuđa u Srbiji nema ni jote. Počev od leks specijalisa za Beograd na vodi, što je bila priprema za novi leks specijalis za EKSPO 2027, gde se je u igri 17,8 milijardi evra. Za očevidne kriminalne radnje nema kazni. Tako, na primer, vlasnik „Jovanjice“ Predrag Koluvija ima svu logistiku države i njenog predsednika, kao da jedna tona marihuane ne znači ništa, „nije to deset tona i nikog nije ubio“.
Za to vreme inspektori Slobodan Milenković i njegovi saradnici doživljavaju pogrom, a još nije počeo sudski proces za „Jovanjicu 2“, gde su upleteni prsti duboke države, sa sve agentima BIE, VOE i MUP. Hrabra i čestita policajka iz Valjeva Katarina Petrović mesecima je suspendovana što je prosledila zapisnik o saobraćajnom udesu koga je skrivio kum predsednika države, i to pod dejstvom kokaina.
Godinama nije podignuta optužnica za „Krušik“, trgovinu oružjem u kome su se privatnici itekako obogatili, dok je uzbunjivač Aleksandar Obradović suspendovan. Za bandu Veljka Belivuka BIA je znala ali ništa nije uradila da spase ijednu njihovu žrtvu; uveliko su javnosti poznate veze sekretara Vlade Novaka Nedića sa kriminogenim grupama; za žandarma Nenada Vučkovića niko iz tužilaštva se nije osmelio da pita za te bliske veze sa kriminalcima…
I tako iz afere u aferu, sa jasnim učešćem visokih državnih funkcionera. Krađa izbora je šlag na tortu, dugo je pripremana i veoma dobro organizovana. Počev od konvoja autobusa podrške SNS, glasanja za savete mesnih zajednica, sa pripremljenim spiskovima gde se tačno znalo ko za koga glasa, kapilarnim glasovima i na kraju kupovine glasova po čisto mafijaškim obligatornim odnosima, i to novcem svih građana.
Mašinerija je uveliko pokrenuta, politički perpetuum mobile, i rezulati su vidni. Ali, niko nije očekivao da ta krađa bude toliko brutalna i masovna. Sada je jasno zašto je predsednik Vučić olako rapisao i republičke izbore garnirane sa izborima u 65 lokalnih samouprava. Pri tome su na destine hiljada uvezenih i dokazanih SNS birača odradile svoj „posao“.
Policija je uveliko umešala prste jer je neshvatljivo da se sve tako lako zavši, a zato je potrebno da vlasnik nekretnine prikaže posedovni list, sa izmirenim porezom, i da prihvati novog sustanara, a da policiju ne interesuje odakle dolazi i šta je taj novi građanin u novoj sredini.
Sve to prolazi kroz ruke službenika lokalnih samouprava, Ministarstvo za državnu upravu to samo registruje, i taj opaki posao je zaokružen. Bilo je i do sada krađe izbora, kao u zemljama Južne i Srednje Amerike, Afrike… ali nikada ovako vidno i brutalno.
Ukoliko ovo prođe onda dalja priča o državi nema smisla, izbori se mogu krasti do besmisla, a ni Evropi nije stalo da ima takve sugrađane. Kada sami građani, a građanin je nosilac najviše vlasti, to priznaju onda podanici nikad neće postati građani.
Драган Ераковић
