Zakonske stranputice
Još od Dušanovog zakonika važila su ista pravila i za cara i za sebra, a pogotovo u novijem srpskom pravosuđu koje je usvojilo evropske zakone bi trebalo da važe za sve građane podjednako. Ali, ovde, kao u „Životinjskoj farmi“ Džordža Orvela, postoji i neko „jednakiji“. Na primer državna tužiteljka Zagorka Dolovac, gde je u roku od jednog dana uhapšen počinilac pretnje i osuđen na nanogicu i kaznu od pola miliona dinara.
Takođe, ekspresno su reagovali tužioci nakon protesta ispred Starog dvora, i četrdesetak uglavnom mladih ljudi mahom su kažnjeni zbog „napada na ustavni poredak“.
S druge strane, na primer, već desetak dana nadležni tužilac ne uzima izjavu novinara Vuka Cvijića, niti uzima krunske dokaze koji se mahom primenjuju u svetu, snimci sa kamera, i to sve u samom centru prestonice. Nekako novinari su skrajnuti od primene zakonske zaštite iako su tužioci pozvani da hitno rešavaju predmete napada i pretnji na novinare.
U Prvom osnovnom tužilaštvu u utorak je saslušan Vuk Cvijić koga je 29. maja, u Kosovskoj ulici u Beogradu, napao Milan Lađević, direktor „Srpskog telegrafa“. Nakon napada redakcija “Radara“ uputila je istog dana otvoreno pismo svim nadležnim institucijama kao i ministru unutrašnjih poslova, premijeru i predsedniku države, u kojem ih poziva da do kraja ispitaju sve činjenice ovog napada. Ministarka pravde Maja Popović istakla je da je sigurna da će nadležni organi „u najkraćem roku u potpunosti utvrditi činjenično stanje i sve okolnosti“.
Pa tako, 11. juna biće 23 godine od ubistva Milana Pantića, novinara iz Jagodine, a bez sudskog epiloga. Ode je policija rešila slučaj, i zato se očekuje, sledstveno zakonu, da se podigne optužnica. Još skarednija je farsa sa suđenjem ubicama Slavka Ćuruvije, nakon četvrt veka, sa dve presude, i dokazanim nesumnjivim učešćem Državne bezbednosti. Ali, osumnjičeni su oslobođeni, i, kao bumerang, optuženi će dobiti ne malu nadoknadu za vreme provedeno u zatvoru, a kao šlag na tortu bivši načelnik DB Milan Radonjić zbog navodne povrede ugleda i časti tužio je Fondaciju „Slavko Ćuruvija“. I ne samo ovu fondaciju…
Da sve bude grotesknije Apelacioni sud u Beogradu potvrdio je prvostepenu presudu kojom se KRIK (Mreža za istraživanje kriminala i korupcije), osuđuje zbog kršenja pretpostavke nevinosti Predraga Koluvije. I laicima je jasno da se ovde država uplela svim silama da relativizuje ovo delo, pa i sam predsednik države izjavi da je to samo „jedna tona a ne deset tona marihuane“.
S druge strane protiv Milana Radoičića, koji se slobodno šeta Beogradom, i gradi vilu na Dedinju, optužni predmet i dalje stoji, kao da niko nije video ozbiljno naoružanu grupu sa arsenalom dovoljnim za vojnu jedinicu, i gde je stradalo četvoro ljudi.
Postavlja se osnovno ptanje gde su to vršioci pravosudnih funkcija, tužioci i sudije, učili pravnu nauku, a ako nemaju dovoljno primera postoje brojni filmovi i krimi romani da se uvere kako se postupa.
I ono što je ovde zabranjeno, kao i svugde u svetu, to je da budu u funkciji režima, a pogotovo jednog čoveka. Jedan je bio Andrej Višinski, a bilo bi dobro znati imenom i prezimenom ko to ne radi svoj ipak dobro plaćeni posao, a možda i prima mito.
D.Eraković
