Godišnjica šabačke „Zorke“
Od svog osnivanja, osmog novembra 1938, „Zorka“ je neraskidivo povezana za Šapcem. Posebno je to izraženo u posleratnom periodu, jer je ovde osnovan drugi radnički savet u tadašnjoj SFRJ. Na vrhuncu, osamdesetih godina, u „Zorki“ je radilo desetak hiljada radnika, sa rudnicima u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini, kao i pogonima u Rumi, Koceljevi, Vladimircima, Ljuboviji… „Zorka“ je izgradila pola grada, oko 2.500 stanova i gotovo toliko individualnih kuća. Stan se dobijao sa desetak godina staža, a davani su i povoljni krediti na 20 i više godina otplate. Za radnike bilo je otvoreno više od hiljadu destinacija za odmor, ne samo u Jugoslaviji već i u inostranstvu, a tamo su voženi i fabričkim autobusima. U menzi je uvek bilo tri kuvana jela po izboru, a za rekreaciju bila su otvorena vrata sportske hale, koju grad nije mogao da izgradi. Bio je zatvoreni bazen, kao malo gde u zemlji, a tu su i tereni za fudbal, tenis, rukomet… O onim drugim sadržajima van radnog vremena tu je bilo kulturno-umetničko društvo sa kvalitnim orkestrom, dom kulture, bogata biblioteka, a za informisanje bila je zadužena redakcija koja je dva puta u mesecu izdavala istoimeni list. Za sve sadržaje u gradu, kulturu, sport, školstvo, „Zorka“ je pomagala punim srcem. O značaju „Zorke“ dovoljno govori što su gotovo uporedo bivši direktori obavljali značajne funkcije: Krsta Avramović, potpredsednik Skupštine Srbije; Aleksandar Mitrović, potpredsednik Vlade SFRJ; Raka Žunić, potpredsednik Vlade Srbije; Novak Lukić, predsednik Skupštine opštine Šabac. A proizvodilo se na milione tona raznih roba. „Mineralna đubriva“ imala su primat u zemlji, „Zaštita bilja“ držala je oko 40 odsto jugoslovenskog tržišta, „Zorka Farma“ oko 13 odsto lekova u Jugoslaviji. Značajno mesto imala je i „Obojena metalurgija“, sa 30.000 tona cinka, tzv. „četiri devetke“. Stizali su ovde šlepovi sa rudom i sirovinama iz prekomorskih zemalja, unutrašnji transport obezbeđivalo je desetak lokomotiva. Van kruga fabrike čekale su kolone kamiona da utovare robu.
Thank you for reading this post, don't forget to subscribe!Međutim, raspadom Jogoslavije počelo je i tonjenje velike fabrike. Ugašen je pogon cinkare, mada je čak i u vreme embarga, na zahtev multinacionalnih kompanija, ovde organizovana proizvodnja. Ugašena je i „Zaštita bilja“, „Oprema“ koja je gradila i održavala „Zorku“ otišla je u stečaj mada je imala veća potraživanja od dugovanja, ali su zato prodate „Zorka Farma“, „Nemetali“, „Boje i lakovi“, „Đubriva“…
Nema više „Zorke“, niti će nekad u doglednoj budućnosti biti takve fabrike, po meri radnika, socijalnoj sigurnosti i društvenom standardu.
D.Eraković
