Rijaliti Srbija
Radnici FIAT-a uspeli su, uglavnom, da izboksuju otpremnine u nekom pristojnom iznosu nakon što su prvobitno izbačeni na ulicu od strane poslovodstva Stelantis grupe koja u svom sastavu poseduje i kragujevačku fabriku automobila. Kako su to uspeli? Pa, lepo. Otišli su na šalter gde idu i svi ostali koji imaju nerešive probleme – kod Predsednika. Pošto u ovoj državi sve institucije služe samo za ukras, jedina adresa gde se bilo koji posao može završtiti je AV, jedan i jedini. Radnici iz Kragujevca kao i svi oni drugi širom naše zemlje ponosne nisu obavešteni da ovde već 30 i kusur godina nije socijalizam kao temelj državnog uređenja već kao i širom sveta-kapitalizam, u našem slučaju onaj najsuroviji poznat u literaturi kao „prvobitna akumulacija kapitala“ što u prevodu znači : otimačina prirodnih resursa i sredstava za proizvodnju i potpuno obespravljivanje radničke klase u cilju enormnog bogaćenja nove klase u društvu – tranzicijskih tajkuna u sprezi sa kriminalnim bandama i političkom elitom na vlasti. Dakle, radnici u današnjoj Srbiji ponašaju se kao da je za njih vreme stalo tamo negde u 60-im, 70-im, 80-im godinama prošlog veka kada su oni bili i formalno i praktično vlasnici fabrika i drugih preduzeća (društvenih, državnih) u kojima su radili i kada su mogli da odlučuju, između ostalog i o svojim pravima (i obavezama). I kada su skoro svi išli na more preko Sindikata, vozom ili „fićom“ i putovali bez viza po celom svetu sa crvenim pasošem SFRJ. To se zvalo samoupravljanje. Ali, taj brod je odavno otplovio i sada se naša vesela radnička klasa našla u nebranom grožđu, oni žive dvostruke živote jer duboko u svakom od njih krije se onaj stari, dobri, samoupravljač ali u realnosti svedeni su na nivo robova koje moderni robovlasnici u svakom trenutku mogu zameniti istim takvima samo jevtinijim. I kada su novi vlasnici FIAT-a procenili da im u srcu Šumadije nije potrebna fabrika koja proizvodi neki bezvezni model automobila sa platama radnika koje su za naše uslove bile vrlo pristojne ali i veliki trošak za Stelantis grupu odlučili su da u narednom periodu (za dve godine) počnu da proizvode električni model a pred zaposlene su tresnuli izbor : otkazi uz nepristojne otpremnine ili rad u inostranstvu u drugim fabrikama automobila (uglavnom u Slovačkoj gde su primanja i uslovi rada – bljak) i to bi bilo to. Uzmi ili ostavi. Ali, ne lezi vraže, poznato je da Srbin zahvaljujući neobjašnjivom genetskom kodu za svaku priliku ima „licnu“ a u ovom slučaju je za uspeh doprinelo najviše to što jedan čovek rešava sve i baš se zgodno namestio da i kragujevačkim radnicima obezbedi bolje uslove razlaza sa FIAT-om a sebi dodatno nabilduje rejting koji mu u životu i radu znači sve. A to što On kao predsednik države nema nikakve ingerencije da se meša u takve stvari nema veze, navikli smo već na sve nenormalno ovde i sada pa i na to da običan državni službenik, doduše izabran od strane naroda na izborima kakvih se ni Lukašenko ne bi postideo, umisli da je Bog otac i majka božija i sin božiji sve u jednom telu i jednoj ludoj glavi. Da ponovimo lekciju : ovde je drugarice i drugovi na delu kapitalizam i to onaj bez jasnih pravila kao u civilizovanom svetu, što će reći da sve može da bidne ali ne mora da znači i da kako god da se razume ono što se ovde događa i sa bilo koje strane i pozicije se gleda izađe na isto – radnička klasa je jebena stranka. I to zasluženo. Dozvolili su olako da im onomad nacionalistička bagra i sa vrha i sa dna kace sruši državu u kojoj su formalno bili na vlasti (Jugoslaviju), da ih otruje opskurnim mitovima o „srbstvu“, „pravoslavlju“ i sličnim budalaštinama a zapravo se radilo o neopevanoj pljački a kao posledicu imamo ovo što sad gledamo i ne verujemo sopstvenim očima. Oni pametniji su se snašli i na vreme overili partijske knjižice novih, naprednih, političkih kao fol a u stvari kriminalnih udruženja i postali vojska koja glasa, podržava i održava na vlasti najgore od najgorih zarad sigurnih plata i mnogih beneficija u Javnim i državnim preduzećima. Ovi što moraju da rade danonoćno motajući kablove i sa pelenama a bez ikakvih prava pa ni na sindikalno udruživanje i da trpe torturu da bi sačuvali goli život svoj i svoje porodice od strane domaćih i stranih „investitora“ sa naglaskom na kineske radne logore, neće moći da promene svoj status na bolje kao što su to privremeno uradili radnici FIAT-a. Jeste Vučić čudo od čoveka ali ipak… Ko još uvek nije otišao na Zapad (Go west!) da tamo potraži svoju sreću i život dostojan ljudskih bića neka se polako sprema. Ostati ovde je kao i beskonačno dreždati u čekaonici Čistilišta. A teško da će ovu i ovakvu radničku klasu bilo kad priupustiti u Raj.
Piše: Dragan Karalazić