Za danas je bilo zakazano prvo javno nadmetanje za prodaju 100 odsto vlasničkog udela koje ima Aleksandar Živanović u RTV Šabac doo, međutim, ono nije održano jer niko nije uplatio predviđenu kauciju od 15% početne cene pa je prodaja proglašena neuspešnom a novo javno nadmetanje zakazano je, najverovatnije, za sredu, 14. januara u 12 časova.
Javna izvršiteljka Ivana Čugurović donela je zaključak, 27. novembra, o prvoj prodaji 100% udela koji Aleksandar Živanović iz Šapca (mada sa nepoznatom adresom???) poseduje u privrednom društvu Radiodifuzno preduzeće radio-televizija Šabac doo u izvršnom postupku izvršnog poverioca Zorana Nenadovića čiji je punomoćnik advokat Aleksandar Mijailović, a procenjena vrednosti udela na dan 16. septembra 2025. iznosio je 91.827.540,95 dinara s tim da na prvom javnom nadmetanju udeo nije mogao biti prodat ispod 70% procenjene vrednosti.
Na narednom nadmetnju vlasnički udeo (100%) Aleksandra Živanovića biće ponuđen po početnoj ceni od 50 odsto procenjene vrednosti a stranke zainteresovane za kupovinu, moraju pre toga da uplate kauciju, u iznosu od 15 odsto procenjene vrednosti, kako bi mogli da učestvuju u javnom nadmetanju.
Međutim, iako RTV Šabac u svom vlasništvu ima oko 2.000 kvadratnih metara poslovnog prostora u stogom centru grada niko sa sigurnošću ne može da sagleda dugovanja koja ova, nekada veoma gledana televizija, ima. Račun je u blokadi 1.699 dana a blokada iznosi 52.167.121,21 dinara bez kamata. Nejasno je šta je sve u ovome sadržano i šta će budući, eventualni, kupac, uz 50% procenjene cene (oko 46 miliona dinara), morati da plati jer su zbog dugovanja u ovom prostoru isključeni i struja i grejanje. Takođe, postoji i dug prema REM-u od 3.228.748.00 dinara, bez kamate, tužbe radnika za neisplaćene plate i neplaćene doprinose, razni porezi i ko zna šta još. A kako budući kupac u svoje vlasništvo, kao “miraz” dobija i sva ova znana ali i neznana dugovanja, koja je još Aleksandar Živanović napravio, nije ni čudo što kupaca na prvom javnom nadmetanju nije bilo.
TV Šabac je nastao 1994. godine, iz okrilja aktivnog dopisništva nekadašnje Televizije Beograd. Bio je to medij koji je u prvoj deceniji postojanja sa pravom nosio epitet regionalnog centra. Radio Šabac je bio još stariji, duboko ukorenjen u gradski identitet i svakodnevicu i prepoznatljiv širom bivše Jugoslavije.
Privatizacija 2015. godine, u paketu radija i televizije, predstavljena je kao „spas“, prilika da medijska kuća stane na noge, modernizuje opremu i posluje tržišno. Novi vlasnik je tada kupio RTV Šabac za oko 446.000 evra. Zapošljavali su 26 radnika i još 12 honoraraca. U najavnom tekstu privatizacije govorilo se o modernizaciji, novom poglavlju, digitalizaciji…
Ali već tada je bilo jasno da je tehnička oprema zastarela, da su ulaganja izostajala godinama, da će biti potrebni ozbiljni resursi i dugoročno poslovanje da bi se kuća oporavila. To se, međutim, nikada nije dogodilo.
Od 2021. godine program je polako gasio svoje svetlo i televizija je zvanično prestala sa radom. U 2022. regulator je oduzeo dozvolu za emitovanje zbog dugovanja. I tako je jedan od najpoznatijih lokalnih medija u Srbiji nestao, ne preko noći, nego kroz proces tihe erozije.
Pričati sad o tome ko je i kako “pomogao” Aleksandaru Živanoviću da uopšte kupi RTV Šabac i kako su svi u gradu “zatvarali oči” pred činjenicom da Živanović nije bio sposoban da ovo Radiodifuzno preduzeće vodi kako treba, što se moglo videti po radnicima koji su, zbog neisplaćenih zarada, odlazili je besmisleno.
Ostaće samo žaljenje zbog toga što je jedan ozbiljan mediji, u koji su iz budžeta grada izdvajana ogromna sredstva ali i veliki trud mnogih koji su u RTV Šabac utkali svoj rad i svoje znanje, a neki su na random zadatku i živote dali, više nikada neće postojati.
Neko će, ako bude moćan da se “kurtališe” i otpiše neki deo dugovanja, jer u Srbiji je sve moguće, kupiti kvadrate, ali neka nova televizija tu svakako biti neće jer je za mnogo manje para moguće napraviti bolji i funkcionalniji studio.
I, tako, još jedna tužna priča biće u Šapcu ispričana. Ali, koga je to briga? Na loše priče smo se već svi navikli…
Ivan Kovačević
