Dragi moji,
u ovim zrelim jesenjim danima,kada je kratak dan, a duga noć, čini mi se da smo definitivno ugasili svetlo, pa smo i ono malo dana pretvorili u noć. Možda najlepše parče zemlje, ove naše, mahom krvlju i suzama natopljene zemlje…Zašto?Zbog čega? Tamo gde rastu najlepše jabuke, najsočnije kruške, najbolji kukuruz, gde je najukusnija svinjetina i najslađa jagnjetina…gde žive najlepše devojke i najstasitiji momci…U čemu je naš problem onda, i gde nam se uvukao i kako, taj crv koji nas razdire iz sve snage…Odakle takva mržnja, takva netolerancija, taj rečnik uvreda i diskvalifikacija svega i svakoga…Kako smo od svega lepog, pa i najlepšeg, napravili ovakav brlog i doveli sebe na samo dno…Zar mi nemamo pameti i nemamo ideju kako da uopšte preživimo…i kako da ne budemo najgori…
Odavno sam pisao da nam je potreban dijalog, razgovor, komunikacija, razumevanje, tolerancija, naročito između političkih subjekata, vlasti i opozicije. Kako je moguće da nismo u stanju da normalno razgovaramo među sobom, iako smo različitih pogleda na nešto što nas zajednički pritiska, na probleme u društvu, na pojave koje bi mogle da nas sukobe i koje nas, kako vidimo, na kraju, i sukobljavaju…Zar nije strašna scena tuče u Skupštini, od pre par dana…?
Tragedija je opšta, morala bi da pritiska svakog od nas, ma šta mislili i kako doživljavali pad nadstrešnice sa tek završene rekonstrukcije, te kobne, novosadske Železničke stanice…Činjenica je da je neko kriv i da mora da odgovara za to što su ljudi, stari i mladi, ali i deca izginuli, na pravdi Boga. Samo, to ne bi smelo da dovodi do sukoba među građanima, do obračunavanja, tuča, intervencija policije, iako je evidentan ogroman, naakumuliran bes i razočarenje kod velikog broja ljudi…Sve se to moglo i moralo izbeći…Kako, jednostavnim prepuštanjem organima gonjenja da bez političkih pritisaka, svoj posao odrade onako kako inače treba da ga rade…Ali, mi smo dozvolili da nam se politika meša u sve i svašta, ne samo u pravosuđe, pa nam je postalo normalno da nam predsednik daje informacije o svemu i svačemu, o ostavkama, hapšenjima, potragama i slično…ma koliko to bilo neprirodno i van njegovih kompetencija…Ponavlja se često, pa postaje pravilo.
Podele su nastale i produbljuju se upravo zbog toga, što se vlast u najširem smislu te reči ,svela na predsednika države i predsednika Narodne skupštine, koji su postali neka vrsta onog čuvenog margarina koji se u sve meša…a diskvalifikuje svakoga ko bi da ukaže na drugačija rešenja, različite vidove sagledavanja problema i uopšte, drugačiji stav…Evo, ja lično, nemam nikakve aspiracije prema politici, vlasti ili ma kojoj funkciji, ali imam kritički stav prema današnjoj situaciji u zemlji, za koju krivim vlast zbog činjenja, ali i nečinjenja,kao i opoziciju koja je razjedinjena i međusobno podeljena, čime ne uliva poverenje kod običnog glasača…
Gde je kraj ovoj spirali zla koja nas je zahvatila, i okreće nas besomučno?…Izlaz vidim samo i jedino u novim Izborima, na svim nivoima…Urgentno,što pre, odmah…Uz obezbeđivanje, koliko-toliko,potrebne ravnopravnosti učesnika u medijskom predstavljanju.Uz kakav-takav dijalog vlasti i opozicije, koji, ako nije moguć u ovom vremenu kao direktan kontakt, onda preko posrednika, kao u svakom ratu…Mora tako…Ovo nije dobro, i ne vodi ničemu boljem. Naprotiv…Ovakva situacija nas sve vodi u propast. Zašto, kada ne mora…
Sve Vas volim i pozdravljam.
