Humoreskica
Šerif više ne zna kud udara. Čas u gajde, a čas u frulicu, mada bi mu truba najviše priličila. Tumara po belom svetu k`o Odisej, doduše sve o našem trošku. Vuče za rukav one kojima je nekada bio simpatični junoša, pun obećanja prema glavnim šerifima. I dok je obećavao, pa lagao, počelo je polako da se troši poverenje, da bi se na kraju šerif ogoleo kao ljubavnik koji beži kroz prozor svoje ljubavnice dok nailazi njen muž. Stvorio je krimose i nežno ih ljuljao, a oni su rasli, rasli, pa porasli i osamostalili se. Doduše bili su i ostali pod stalnom paskom šerifa, mada neki kauboji osećaju veću moć nego što im on dozvoljava. Neki bi u ratne avanture do poslednje kapi tuđe krvi. To su i pokazali ovih dana, kada su u južnoj pokrajini nastradali nedužni momci, dok je „hrabri branitelj“ naroda hrabro zbrisao u zemlju Srbiju, pod skute onoga koji donosi sve odluke. Momci, koji su naivno krenuli za „junačinom“ su otišli na onaj svet, a „junak“ se prošetao do tužilaštva i sladostrasno izjavio da ni za šta nije kriv. To što šerif radi preko onih koje neguje i zaliva bogatim poslovima se svakoga dana obija svima nama o glavu, a sve zarad šerifove vladavine i rejtinga koji se kruni kao zreo klip kukuruzua. Da je šerif puk`o k`o dinja, može se videti na svakodnevnim „istorijskim“ obraćanjima na njegovim TV splačinarama, gde brzinom munje podseća na onog koji je zbog istih grešaka u južnoj pokrajini izgubio značku šerifa i završio tamo gde i šerifov politički otac. Možda se ponekad treba učiti na tuđim greškama. Možda.
Rade Đergović
