Novi talas protesta protiv iskopavanja litijuma
Još za Vidovdan počeli su prvi masovni protesti protiv iskopavanja litijuma, koji su se proširili na četrdesetak gradova i opština, a novi talas započeo je prošle srede. Naredni je zakazan za petak, 25. oktobra, kada je i sednica Gradske skupštine.
Uprkos svim nastojanjima vlasti i otvorenog lobiranja za Rio Tinto, to ne daje željene efekte. Vidi se to kada predsednik države Aleksandar Vučić namerno umanji broj prisutnih, navodno na 1.300, dok Arhiv javih skupova tvrdi da je bilo oko dve hiljade protestanata. I nije prvi put da predsednik s predumišljajem prenebregne materijalne činjenice, jer nije to toliko teško prebrojati prisutne, pogotovo u eri dronova, ali to je već u onom radikalskom maniru, a nedostojno predsednika države.
Za ovo vreme uveliko se krčkala ostavka gradonačelnika Vidoja Petrovića, podneta petog avgusta, ali je zavedena tek desetog oktobra. Za dalje koraka otvaranja rudnika litijuma najvažnije je usvajanje prostornog plana, koji je prethodno ukinut, a o tome odlučuju odbornici.
Istina da odbornici, poslanici i drugi nameštenici vladajuće stranke glasaju kako im „gazda“ kaže, ali ovoga puta izjašnjavaju se o sudbini svoga kraja i svoje dece. Nije baš da su toliko slepi i gluvi, da zbog nekih ekonomskih dobiti žrtvuju svoju životnu sredinu, najveći izvor pitke vode u Srbiji, kao i biodiverzitet. Naravno, prethodni masovni protesti, ali i mišljenje značajnih institucija, SANU, Biološkog i Eletrotehničkog fakulteta, hidrologa, ekonomista i drugih eksperata ukazuju da su ovde greške neispravljive.
S druge strane, baš kako je tema iskopavanja litijuma zasenila potpuno prepuštanje Kosova i Metohije vlastima u Prištini, tako se sada ispod brda valja rasprava o izmenama Krivičnog zakonika. Zapravo to je potpuno nov zakon, gde sudije i tuže i sude, a građanima se preti drakonskim kaznama odrebom da ukoliko preko društvenih mreža ili na drugi način „daju savete u cilju izvršenja krivičnog dela“.
Poznato je kako pravosuđe deluje, ne samo hapšenjem ekoloških aktivista već i protestanata protiv izborne krađe, sa teškom optužbom rušenja ustavnog poretka. Da je sve povezano u interesu vlasti dokaz je javno obraćanje sudije Ustavnog suda Vladana Petrova koje ukazuje da se ne sme protestovati ni na ulici ako ugrožava slobodu kretanja. Iako izjavi da ne daje političke izjave, potkralo se omalovažavanje opozicije da sve radi neorganizovano, a usput nekritički nahvali vlast i predsednika Vučića.
No, sasvim slučajno se sudija ne izjasni šta je to sa brojnim žalbama na pokradene izbore, sa sve dokazima, a Ustavni sud „ni mukajet“ o tome već deset meseci, a ni o pokradenim izborima u Šapcu već četiri godine. Makar da kažu da su žalbe neosnovane, a da su oni bar nešto radili, a ono, gle, naprečac je Ustavni sud doneo odluku o reaktiviranju čitavog postupka o Rio Tintu.
Podsećanja radi bila je stavljena tačka na otvaranje rudnika u Jadru, a pitanje je kako bi decembarski izbori prošlo bez te tačke. Uzgred, kad se već toliko brinu o Ustavu, zar ne primećuju da predsednik države često krši Ustav, jer njegove su nadležnosti uglavnom protokolarne, a Vlada Srbije ne radi to za što je nadležna, da vodi i unutrašnju i spoljnu politiku.
Protesti, ne samo protiv kopanja litijuma, su samo način samoodbrne od ovakve vlasti, i zato to njihovo silno upinjanje da se građani zaplaše.
Dragan Eraković
