Odličja i orljave značke
Nedavno je tehnički ministar policije odlikovao Veselina Milića, načelnika PU Beograd, iako je još pre desetak meseci bilo tražena odgovornost za javno objavljivanje liste đaka u OŠ „Vladislav Ribnikar“. To je bila lista za odstrel koju je nosio maloletni ubica devetoro učenika i čuvara u ovoj školi. To je videla najšira javnost u Srbiji, a unutrašnja kontrola još nije našla za shodno da ovaj slučaj istraži.
Pride nakaradnosti ovog odličja je što su se za samo jedno veče desila tri slučaja napada nožem, od čega se jedan smrtno završio, a i jedan učenik ove škole našao se sa nožem u rancu. Toliko o prestonici kao bezbednom mestu, i njegovom odlikovanom načelniku.
I nije to samo ovaj slučaj nakaradnosti, jer je prethodno odlikovan i policajac koji je bio u civilu i učestvovao u neredima ispred beogradske skupštine, i koji je povređen u intervenciji „svojih“.
Takođe, posle dve godine, održano je i pripremno ročište za „Jovajicu 2“, gde se nalaze pripadnici BIE, VOE, MUP, da su davali logistiku za najveću plantažu marihuane u Evropi, a to je slučaj „Jovanjica 1“. Ali, zato časni inspektor Slobodan Milenković i njegovi saradnici našli su se na meti režima zbog ovog slučaja, jer itekako je ovaj projekat bio u saradnji sa „dubokom državom“.
U tom kolopletu očigledne umešanosti onih koji bi trebalo da brane zakon i građane sa kriminalom je i ubistvo novinara Slavka Ćuruvije. On je bio na budnim merama Državne bezbednosti, oko 30 prpadnika Službe ga je pratilo, a onda naprasno, pred ubistvo, stiže naredba da se praćenje obustavi. Jasan je trag i način rada „Službe“, ali inspektor koji se dobrano potrudio da ovo istraži i dokaže takođe je na meti pripadnika i saradnika „sive zone“.
O tim odnosima koji nikako ne bi trebalo da se tolerišu a najmanje nagrađuju je i primer rušenja u Savamali, gde je za sve kažnjen šef smene, sa pet meseci uslovno, ali su mu zauzvrat legalizovali stambenu zgradu.
Građani baš „nemaju sreće“ sa ovakvom policijom, jer, na primer, policija se desetak minuta pred okončanje blokade šabačkog mosta povukla, ostavljajući građane na udaru batinaša, sa sve bagerom kao udarnom pesnicom.
S druge strane časna policajka Katarina Petrović je najbržom mogućom brzinom uhapšena zbog navodnog odavanja službene tajne, gde je kum predsednika države izazvao saobraćajnu nezgodu pod dejstvom opijata. Bila je brza i efikasna unutrašnja kontrola, još brže Tužilaštvo u Beogradu, a koje nije bilo nadležno, ali, srećom, nedavno je Viši sud u Valjevu doneo oslobađajuću presudu. Doduše u prvom stepenu, ali državno tužilaštvo pokazuje da ima dva lica.
Baš ništa nije uradilo za izbornu krađu koju je videlo bar milion građana i gde su dobili i validne dokaze, a opet za gotovo jednu noć optužilo, uz hapšenja, 38 navodnih učesnika rušenja ustavnog poretka u protestima pred Starim dvorom. I lista bi mogla da se proširi sa još mnogo primera ne samo policijskog beščašća već i kriminala, ali i ovi pomenuti bi bili dovoljni da se osude ne samo vinovnici nedela pod značkom policije nego i pojedini visoki državni čimbenici.
Svugde ima korupcije u policiji, ali malo je primera baš ovako duboke i široke. S druge strane baš su policajci i detektivi najčešči junaci krimi romana sa najvećim tiražima, a takođe i u filmskoj industriji dominiraju. I ovde kod nas naravno da ima junaka, ali još više onih nedostojnih i imena da im se pomenu, ali bi svakako trebalo da odgovaraju pred zakonom.
Dragan Eraković