LIČNI STAV: ZAPISI IZ POMRAČENOG GRADA
Srpska napredna stranka organizavala je protest građana, koji se protive fizičkim blokadama fakulteta i saobraćajnica, u nedelju, 28. septembra u Šapcu iako se govori da je organizator ovog skupa novosadska organizacija za sve i svašta u korist vlasti, “Centar za društvenu stabilnost”.
U Šapcu je skup građana bio ispred zgrade Gradske uprave, gde je postavljeno obavezno ozvučenje sa kojeg je treštala karakteristična muzika za ovaj vid okupljanja, sa početkom u 17.00 časova.
“Šarolika” masa sveta uglavno je stizala sa određenih punktova na kojima su bili evidentirani, i gde su obavili sve one predradnje koje su bile predviđene i unapred dogovorene. Kiša je rominjala a mnogi nisu imali kišobrane pa je znatan broj građana koji je “sprovedeni” do mesta okupljanja iskoristili prolaze iz Jevremove ulice i napustio taj prostor i skup pre nego što je šetnja započela. Nije pomoglo ni to što su, u tim prolazima, bili stacionirani naprednjački “redari” sa ciljem da ih spreče i ne dozvole im da odu pre šetnje ali nije im to baš polazilo za rukom. Organizatorima je, po svemu sudeći, najvažnije bilo da okupe što veći broj građana i tako u Beograd pošalju sliku velike ljubavi prema predsedniku države i daju mu podršku kako bi što duže ostao na vlasti.
Na skupu su bili skoro svi gradski funkcioneri ali i oni građani koji rade po ugovoru o radu ili na određeno vreme. Međutim, uz znatan broj stranih državljana mogao se zapaziti i veliki broj Roma, a oni su na skup došli porodično – od male dece do onih najstarijih. Ali, i oni su koristili svaku priliku da ne učestvuju u šetnji. Zanimljvo bi bilo da nam naprednjaci zvanično saopšte koliko je tačno pripadnika ove populacije bilo prisutno jer oni, verujem, imaju tačnu evidenciju i znaju taj broj, “tačno u glavu”. A, kako kažu oni koji su kolonu šetača posmatrali sa svojih balkona pripadnika Roma bila je skoro četvrtina prisutnih ako ne i veća.
Naravno, zašto je to tako svima je jasno.
A zloupotreba polupismenih i siromašnih ljudi zarad lične i političke koristi je najveće zlo sa kojim će članovi Srpske napredne stranke jednog dana morati da izađu pred Boga. I neće im pomoći to što u Boga ne veruju.
Ipak, mora se priznati da je na protestu bilo i onih koji istinski ljube predsednika i koji su ponosno prošetali taj krug oko zgrade Gradske uprave. Nažalost, mnogo više je bilo onih koji su šetali pognute glave i koji su okretali glave dok su ih radoznali sugrađani snimali.
Bilo kako bilo kada vladajuća stranka organizuje „protest protiv blokada“, mnogi građani imaju osećaj da prisustvuju svojevrsnom političkom teatru, predstavi u kojoj su uloge unapred podeljene, a scenario pažljivo napisan u partijskim kancelarijama. Dok se vlast zaklinje u „slobodu kretanja“ i „red“, kritički nastrojeni građani u tim šetnjama ne vide spontano izražavanje volje naroda, već demonstraciju političke sile pod maskom građanskog okupljanja.
Za mnoge, to nisu protesti, nego paradne kolone podrške, skupovi u kojima se ljudi često okupljaju pod pritiskom ili po zadatku, bilo da je reč o zaposlenima u javnom sektoru, članovima partije ili lokalnim funkcionerima. Transparenti deluju uniformno, poruke predvidivo zvuče kao eho partijskih slogana, a atmosfera više liči na organizovani miting nego na iskreno negodovanje.
Građani koji kritikuju ovakav vid okupljanja ističu da je paradoks u tome što vlast protestuje protiv protesta. Umesto da otvori dijalog sa onima koji blokadama izražavaju nezadovoljstvo zbog nedužnih građana koji su nastradali pod nadsrešnicom novosadske železničke stanice, zbog korumpirane i kriminalne vlasti, zbog otetih institucija… vlast šalje masu na masu. Na taj način, društveni konflikt se ne rešava, već se uvećava i prenosi na ulice, često uz dozu latentne pretnje i zastrašivanja.
Za kritičare, šetnje „protiv blokada“ nisu izraz demokratskog pluralizma, već pokušaj da se nezadovoljstvo delegitimiše i uguši kroz kontrolisane demonstracije lojalnosti. Umesto autentičnog dijaloga, nudi se politički performans koji građani sve češće prepoznaju i sve češće mu okreću leđa.
Ono što fascinira je činjenica da građanima koji učestvuju na ovim protestima ne smeta što je struja poskupela, što su mere vlasti o ograničenju marži rezultirale skoro svakodnevnim poskupljenjima, što se urušava obrazovanje, kultura, sport, što policija čuva kriminalce a bije i hapsi obične građane… I što se predsednik države zapetljao u lažima kao “pile u kučine”! Ali, laž je postal zaštitno ime i gotovo svih naprednjačkih funkcionera. Tako je biloi te nedeljne večeri kad je jedan od funkcionera šabačkih naprednjaka, bez trunke stida i srama izjavio da je na skup bilo 5.000 građana. Mada to i ne treba da čudi jer je trebalo opravdati i onaj neutrošeni deo novca namenjen za finansiranje ovog skupa a kojim će naprednjačka vrihuška “nagraditi” sama sebe.
I, na kraju, zanimljivo je zapažanje jednog starog Šapčanina koji je, posmatrajući kolonu koja je pored njega defilovala, prokomentarisao: “Ko su ovi ljudi? Nikog ne poznajem! Da li sam ja to došao u neki tuđi grad?”
Neka pamet i razum pobede! Da mislite a ne da verujete!
Ivan Kovačević
