LIČNI STAV: ZAPISI IZ POMRAČENOG GRADA
Srpska napredna stranka organizavala je protest građana, koji se protive fizičkim blokadama fakulteta i saobraćajnica, u nedelju, 28. septembra u Šapcu iako se govori da je organizator ovog skupa novosadska organizacija za sve i svašta u korist vlasti, “Centar za društvenu stabilnost”.
U Šapcu je skup građana bio ispred zgrade Gradske uprave, gde je postavljeno obavezno ozvučenje sa kojeg je treštala karakteristična muzika za ovaj vid okupljanja, sa početkom u 17.00 časova.
Parada besmisla
“Šarolika” masa sveta uglavno je stizala sa određenih punktova na kojima su bili evidentirani, i gde su obavili sve one predradnje koje su bile predviđene i unapred dogovorene. Kiša je rominjala a mnogi nisu imali kišobrane pa je znatan broj građana koji je “sprovedeni” do mesta okupljanja iskoristili prolaze iz Jevremove ulice i napustio taj prostor i skup pre nego što je šetnja započela. Nije pomoglo ni to što su, u tim prolazima, bili stacionirani naprednjački “redari” sa ciljem da ih spreče i ne dozvole im da odu pre šetnje ali nije im to baš polazilo za rukom. Organizatorima je, po svemu sudeći, najvažnije bilo da okupe što veći broj građana i tako u Beograd pošalju sliku velike ljubavi prema predsedniku države i daju mu podršku kako bi što duže ostao na vlasti.
Šetnja za vlast
Na skupu su bili skoro svi gradski funkcioneri ali i oni građani koji rade po ugovoru o radu ili na određeno vreme. Međutim, uz znatan broj stranih državljana mogao se zapaziti i veliki broj Roma, a oni su na skup došli porodično – od male dece do onih najstarijih. Ali, i oni su koristili svaku priliku da ne učestvuju u šetnji. Zanimljvo bi bilo da nam naprednjaci zvanično saopšte koliko je tačno pripadnika ove populacije bilo prisutno jer oni, verujem, imaju tačnu evidenciju i znaju taj broj, “tačno u glavu”. A, kako kažu oni koji su kolonu šetača posmatrali sa svojih balkona pripadnika Roma bila je skoro četvrtina prisutnih ako ne i veća.
Naravno, zašto je to tako svima je jasno.
A zloupotreba polupismenih i siromašnih ljudi zarad lične i političke koristi je najveće zlo sa kojim će članovi Srpske napredne stranke jednog dana morati da izađu pred Boga. I neće im pomoći to što u Boga ne veruju.
Ipak, mora se priznati da je na protestu bilo i onih koji istinski ljube predsednika i koji su ponosno prošetali taj krug oko zgrade Gradske uprave. Nažalost, mnogo više je bilo onih koji su šetali pognute glave i koji su okretali glave dok su ih radoznali sugrađani snimali.
Vlast demonstrira protiv građana
Bilo kako bilo kada vladajuća stranka organizuje „protest protiv blokada“, mnogi građani imaju osećaj da prisustvuju svojevrsnom političkom teatru, predstavi u kojoj su uloge unapred podeljene, a scenario pažljivo napisan u partijskim kancelarijama. Dok se vlast zaklinje u „slobodu kretanja“ i „red“, kritički nastrojeni građani u tim šetnjama ne vide spontano izražavanje volje naroda, već demonstraciju političke sile pod maskom građanskog okupljanja.
Parada za sebe
Za mnoge, to nisu protesti, nego paradne kolone podrške, skupovi u kojima se ljudi često okupljaju pod pritiskom ili po zadatku, bilo da je reč o zaposlenima u javnom sektoru, članovima partije ili lokalnim funkcionerima. Transparenti deluju uniformno, poruke predvidivo zvuče kao eho partijskih slogana, a atmosfera više liči na organizovani miting nego na iskreno negodovanje.
Parada besmisla i moći
Građani koji kritikuju ovakav vid okupljanja ističu da je paradoks u tome što vlast protestuje protiv protesta. Umesto da otvori dijalog sa onima koji blokadama izražavaju nezadovoljstvo zbog nedužnih građana koji su nastradali pod nadsrešnicom novosadske železničke stanice, zbog korumpirane i kriminalne vlasti, zbog otetih institucija… vlast šalje masu na masu. Na taj način, društveni konflikt se ne rešava, već se uvećava i prenosi na ulice, često uz dozu latentne pretnje i zastrašivanja.
Za kritičare, šetnje „protiv blokada“ nisu izraz demokratskog pluralizma, već pokušaj da se nezadovoljstvo delegitimiše i uguši kroz kontrolisane demonstracije lojalnosti. Umesto autentičnog dijaloga, nudi se politički performans koji građani sve češće prepoznaju i sve češće mu okreću leđa.
Vlast glumi narod
Ono što fascinira je činjenica da građanima koji učestvuju na ovim protestima ne smeta što je struja poskupela, što su mere vlasti o ograničenju marži rezultirale skoro svakodnevnim poskupljenjima, što se urušava obrazovanje, kultura, sport, što policija čuva kriminalce a bije i hapsi obične građane… I što se predsednik države zapetljao u lažima kao “pile u kučine”! Ali, laž je postal zaštitno ime i gotovo svih naprednjačkih funkcionera. Tako je biloi te nedeljne večeri kad je jedan od funkcionera šabačkih naprednjaka, bez trunke stida i srama izjavio da je na skup bilo 5.000 građana. Mada to i ne treba da čudi jer je trebalo opravdati i onaj neutrošeni deo novca namenjen za finansiranje ovog skupa a kojim će naprednjačka vrihuška “nagraditi” sama sebe.
Anti-blokada cirkus
I, na kraju, zanimljivo je zapažanje jednog starog Šapčanina koji je, posmatrajući kolonu koja je pored njega defilovala, prokomentarisao: “Ko su ovi ljudi? Nikog ne poznajem! Da li sam ja to došao u neki tuđi grad?”
Neka pamet i razum pobede! Da mislite a ne da verujete!
Ivan Kovačević
