Kako su uništeni lokalni mediji
Iako su mediji pokazatelji nivoa demokratije jednog društva, u Srbiji naprednjčaka vlast čini sve da medije ne samo potčini već i one profesionalne i slobodne – uguši. Po grubim računicama predsednikove savetnice za medije Suzane Vasiljević pre dve godine bilo je oko 2.300 medija u Srbiji, od čega je dvadesetak svrstala u grupu ne tako bliskih režimu. Od tada bivalo je sve gore i gore po te profesionalne i slobdne medije, tako da se oni mogu nabrojati na prste, doduše dve ruke. Najgore u svemu prošli su lokalni mediji jer se tu očitovala centralizacija vlasti i dodvoravanje režimu. Po zamisli evropskih savetnika bilo je predviđeno da se mediji sufinansiraju putem javnih konkursa i podnetih projekata. U tu svrhu 134 lokalne samouprave za prošlu godinu opredlili su 1,34 milijarde dinara za više od dve hiljade projekata. Ministarstvo kulture i informisanja opredelilo je još 311 miliona dinara za projekte štampanih i elektronskih medija. Međutim, ova agresivna i isključiva vlast učinila je sve da se favorizuju tzv. projekti pronaprednjačkih medija. I to pre svega zahvaljujući nestručnosti pa i čistim navijanjem komisija koje opredeljuju sredstva za projekte. Maltene nigde nije bilo časnih predstavnika stručnih uruženja, pre svega novinara NUNS i UNS. Desilo se, na primer, da u Šapcu ne prođe nijedan projekat „Podrinskih novina“, iako su do sada dobijali podršku za projkete ne samo lokalnih vlasti već i republičke. Projekat je deo naučnog pristupa, ali se uglavnom tu radi o čistom pragmatičnom pa i propagandnom pristupu medija. Ukupno je za prošlu godinu naprednjačka vlast u Špacu opredelila 30 miliona dinara, i listom su je dobili oni mediji koji, naravno, neće pokazati ni trunku kritičnosti prema vlasti. Suigurno da nije podržan projekat o praćenju korupciju, iako je to rak rana Srbije, o kojoj najviše govori novi predstavnik američke amdinistracije za Balkan, i ne samo on, već i druge međunarodne institucije. Od pristojnih iznosa za medijske projekte izvdaja se Novi Pazar sa 65 miliona dinara, ali je to samo za finansiranje lokalne TV; Pančevo sa 40 miliona, Leskovac sa 30 miliona… ali zato gradovi slični Šapcu, kao Valjevo dalo je svega 9,5 miliona dinara, Loznica 12 miliona, Užice 17 miliona, Sremska Mitrovica samo malo više, Čačak 20 miliona… Čudno zvuči da je za sufinansiranje medijskih projekata Zrenjanin dao deset miliona dinara, kao i Kragujevac, Kruševac 17 miliona dinara, a najveći gradovi: Beograd vrlo skromnih 85 miliona dinata, Niš 69 miliona dinara i Novi Sad 32 milona dinara. Po zamisli evropskih savetnika za finansiranje medijskih projekata lokalne samouprave trebalo bi da izdvoje barem dva odsto svojih budžeta. Naravno, vidi se da od toga nije bilo ništa. Mediji su prosto pali na prosjački štap. Primera radi budžet Beograda je veći od sto milijardi dinara, a Šapca je oko pet milijardi dinara. Sa ovakvom politikom prema medijima jasno je da vlast po svaku cenu hoće da održi medijski mrak, gde su favorizovani PINK, Hepi, Studio B, Tanjug, a pogotovo tabloidi. Komisijama za dodelu sredstava ništa ne znači što se tabloidi, kao Informer, Alo, Srpski telegraf, oko hiljadu puta godišnje ogreše o kodeks novinara ili što PINK i Hepi daju pornografske ili šovinističke sadržaje. Primeras radi 1904. godine, kada je osnovana „Politika“ Beograd je imao 60.000 stanovnika i još12 dnevnih listova. U Šapcu je između dva rata izlazilo više od 30 novina i časopisa… U nekim drugim zemljama, kao što je Francuska ili Velika Britanija država je mnogo učinila da se mediji ne ugase. Slično su učinili i čitaoci Njujork tajmsa i dobrotvori koji su spasli ovaj svetionik slobodnog novinarstva. Ovde u Srbiji, očigledno da vihor vlasti ne oprašta slobodu govora i mišljenja.
Dragan Eraković
