Priče iz pomračenog grada
Trebalo je davno da prođe podne pa da se pojavi On. Napirlitan, nakinđuren i našminkan sa prepoznatljivim „zaleđenim“ osmehom i da nam sa svoje fejsbuk stranice i Mijuškovićevog portala, onog za „džeparac“ (semenke i kikiriki), pošalje nedvosmislenu poruku iz „bijelog grada“ kako su građani Šapca, energetske efikasnosti radi, od ministarstva dobili „najviše para u istoriji“, da će grad dodati isto toliko ali i da će i građani morati da izdvoje kao i svi oni zajedno (do duše ovo je napisao malo zakukuljeno i zamumuljeno).
I da nam objasni sve ono o „energetskoj efikasnosti“ u šta se uopšte ne razume. Ili, možda, razume kao u plivanje.
Ne znam samo da li je „najveća šabačka štetočina u istoriji grada“ (zvanična statistika) uspela da kaže ministarki kako je Šabac bio prvi grad u Srbiji koji je ovim počeo da se bavi, još davno, davno…, i da je za vreme prethodne vlasti više od pola građana (zgrada) zaštitilo svoje objekte. Siguran sam da nije ali sam još sigurniji da Ministarka to zna. Vidi se to po izrazu njenog lica.
E, sad se postavlja razumno pitanje da li je Njemu ova „maškarada“ baš danas bila potrebna? I, da li je, baš danas, kad se većina građana hvata za glavu od štete koju je pretrpela, morao da se voza do Beograda umesto da ih obiđe (i građane i grad i one koji rade na raščišćavanju) i uputi im bar neku toplu reč.
Nisu mu, izgleda, vredele ni brojne fotografije i snimci koje smo, svi zajedno, besomučno objavljivali po društvenim mrežama kako bi skrenuli pažnju na nesreću koja nas je zadesila. Nisu vredeli ni vapaji građana koji su po desetine sati ostajali bez električne energije.
Ništa to Njemu nije vredelo. Jer, On nije gradonačelnik tog „unakaženenog“ grada ni tih građana. On je gradonačelnik „grada budućnosti“ u kojem je sve „sjajno i bajno“ i može da se krade na angro a ostane nekažnjen. Grada u kojem svi poslušni imaju zaposlenje a ne moraju ništa da rade ni o poslu bilo šta da znaju. Možda, samo malo, da botuju. Lažu, pljuju i vređaju…
Da ne bude zabune objasniću vam zašto sam potpisivanje ovog ugovora nazvao „maškarada“. Kao prvo zbog toga što to nije moralo da se obavi danas. Posle svega.
Drugo zato što su to relativno „simbolična“ sredstva. Kažem simbolična jer tri puta (TRI PUTA) više je iz gradskog budžeta izdvojeno novca za „medijski mrak“ u gradu i za vaše „pravo da ne znate ništa osim onoga što vam oni saopšavaju“ nego što će grad izdvojiti za „energetsku efikasnost“.
Takođe, sve ovo je deo plana za buduće izbore koji se pripremaju i kada će ponovo započeti ona izlizana i otrcana priča o partnerstvu grada i države.
Samo da se dobije glas. I novi, još „berićetniji“, mandat.
A šteta?
E, nastalu štetu će građani već zaboraviti. Kao što su i mnogo toga do sad zaboravili…
Mada, ako bi ovaj gradonačelnik, i ovakav kakav jeste, nikakav, snimio adekvatan i atraktivan prediznorni spot mogao bi, možda, da dobije i moje poverenje. Da, stvarno!?
Srašno bih voleo da vidim taj predizborni spot u kome nam On, uz zvuke daira pokazuje kako se, recimo, „šminka mlada“. I bio bih spreman da mu „pod noge“ bacim svoj glas. Kao nekada novčiče…
Ivan Kovačević
(Novi prilozi za „Čivijadu“)
