PROMOCIJE
Deseta knjiga Šapčanke Anđelke Radovanović (1947), pod naslovom „Zlatno grumenje“, 26. maja svečano je predstavljena u kafeu „Ivit“ u šabačkoj „Vizantiji“. Reč je o autorskom izdanju zbirke koja obuhvata 35 pripovedaka. Promociju je uveličala vokalno-instrumentalna grupa „Maruške“, u sastavu: Gordana Jovičić (violina i vokal), Vera Keserović (vokal), Željko Pajić (kontrabas) i Ivko Živanović (gitara).
Veče lepe reči i dobre muzike, u prisustvu više desetina Šapčana, otvorio je gimnazijalac Jovan Vilotić. Prisutne je odmah obavestio da je svečanost upriličena zahvaljujući Đorđu Beriću, vlasniku restorana i autorkinom unuku, koji „ima sluha za umetnost i stvaraoce u Šapcu“. Anđelku Radovanović, kao „energičnu i svestranu ličnost“ koja može da posluži kao „primer da život treba udisati punim plućima“, predstavila je potom učenica Šabačke gimnazije Anja Trifunović.
Autorka „Zlatnog grumenja“, inače, završila je Višu ekonomsku školu u Beogradu i kao ekonomista dugo je radila u HI „Zorka“. Imala je i kozmetički salon, a pisanju je posvećena od 2003. godine. Objavila je devet romana: „Duga u njenim očima“ (2008), „Nebeski gladijator“ (2008), „Bejurdelem“ (2014), „Zgaženi Božuri“ (2014), „Mali Pariz“ (2016), „Kaljave cokule“ (2018), „Šanin šor“ (2018), „Narukvica“ (2019) i „78 dana“ (2020). Za knjigu „Zlatni Božuri“ (2014), koja je 2015. nominovana za NIN-ovu nagradu, dobila je prvu nagradu na književnom konkursu „Raskršće“.
Po zamisli gimnazijske profesorice i recenzentkinje knjige Mirjane Ilić Kolenc, tokom jednosatnog predstavljanja „Zlatnog grumenja“, gimnazijalci Anja i Jovan čitali su delove pripovedaka i publici približili: „Skitnice“, „Veštice“, „Teniske loptice“ i „U ime ljubavi“. Na naslovnu priču, posvećenu izuzetnom teniseru i velikom patrioti Novaku Đokoviću, osvrnula se i recenzentkinja Mirjana Ilić Kolenc. „Anđelka prati mnoge stvari pa i sport“, naglasila je u svom kratkom obraćanju, a u recenziji je zapisala i sledeće:
– Posebno mesto zauzima priča o ikoni srpskog tenisa, Novaku Đokoviću, koja samo potvršuje stav većine svetskih sila: da jedan Srbin ne može da bude najbolji na svetu. Poniženje, koje je doživeo naš najbolji sportista, je poniženje srpskog naroda ali i veličina njegove ličnosti, čiji sjaj ništa ne može da pomuti. Autorka to izražava na sebi svojstven način, jednom erupcijom patosa i rodoljublja … Antejska snaga reči Anđelke Radovanović, ogleda se u svakoj priči iz zbirke „Zlatno grumenje“ i progovara o njoj kao jakoj, doslednoj i nepokolebljivoj ličnosti. Pregršt zlatnog grumenja, pregršt kratkih ispovesti u knjizi, potiskuje svu jalovost i tamnu stranu života, otvarajući put ka svetlosti, nadi i slobodi.
Da su sve pripovetke istinite, aktuelne, raznovrsne i pune emocija, potvrdila je i autorka. Osvrnuvši se na svoj rad istakla je da je „predano i marljivo, baš kao kopači zlata, sakupljala zlatno grumenje, svoje pripovetke“, i pored ostalog je rekla:
– Moj književni rad je i počeo pisanjem pripovedaka. Prva u nizu bila je „Hvala ti Dragče“, a onda sam jednu po jednu poput perli nizala. Svaka nova je bila korak napred. Bila sam sve sigurnija, samouverenija poput deteta koje uči da hoda. Sve su istinite, doživljene, ili sam ih čula od drugih, odnosno ispratila. Emotivne su i aktuelne, naravno i raznorsne kao i moji romani. Obrađuju različite teme jer ja ne umem da idem utabanim stazama i uvek biram put kojim se ređe ide. Želim da čitajući moje pripovetke doživite bar delić mojih emocija koje su me inspirisale da ih napišem.
Na kraju „autorkog slova“ Anđelka Radovanović je zahvalila unuku Đorđu, jer ju je „ustupanjem svog prostora lišio moljakanja po gradskim kulturnim ustanovama kojima ništa ne znači to što je jedini šabački autor nominovan za nagradu za roman godine“. Zahvalila je i svim svojim saradnicima: Miodragu Gašiću Galu, čije su slike na koricama knjige, Branku Staniću koji je uradio prelom i tehničku pripremu, recenzentkinji Mirjani Ilić Kolenc, gimnazijalcima koji su čitali delove pripovedaka, a članovima vokalno-instrumentalnog sastava „Maruške“ jer su svojim umećem uveličali promociju.
Svečanost u znaku pripovedačkog „Zlatnog grumenja“ završena je „Pesmom neobičnoj Anđi“. Reč je o stihovima koje je Anđelki Radovanović posvetila i na promociji pročitala Luci Hinman, Šapčanka koju je život davno odveo u Ameriku i u rodni grad tek nedavno vratio.
Ž. Vojinović
