Dragi moji,
kao na dlanu se sada vidi da u Srbiji postoje dve vrste opozicije. Jedna je ona kompromitovana koja se stalno provlači kroz novinske i televizijske tabloide i ona druga, manje eksponirana, nekompromitovana, koja se praktično niti čuje niti vidi. Predsednik Srbije i SNS-a radi neverovatno dobre stvari po sebe i svoju Partiju. Preko tih, sebi odanih medija, kompromitovanu opoziciju je postavio u funkciju apostola zla, onih koji su krivi za sve, od Kosova do muljatorske privatizacije i tajkunizacije Srbije i opšte kriminalizacije, i na taj način ove kompromitovane, ipak drži i u svojim medijima i daje im mesto, do duše, samo kao nosiocima svakog zla, crnim đavolima.
Tako smo dobili neverovatnu situaciju, da se u medijima pojavljuju samo vlast i samo kompromitovani opozicionari, koji ionako, na izbornim terazijama nemaju više od 2 posto glasova… Vlast ima svoje medije, a kompromitovani, gle čuda, imaju svoje, i tako, zapravo zajednički, Srbiju drže u svojim makazama privida postojanja demokratije… i drugačijeg mišljenja.
Iz ovoga, naravno, imaju koristi i jedni i drugi. Oni prvi, jer znaju da im vlast, ovi drugi ne mogu ugroziti, a oni drugi, jer ih vlast gaji i čuva kao porodične bisere, dajući im pedigre opozicije, a koja vlastima omogućava da uvek kažu: “pa zar Narode srpski, hoćete da Vam ovi opet dođu na vlast“… Jer, ti kompromitovani, uporno pokušavaju da sebe peru, dokazujući pomalo suludu tezu da su oni ispravni i pošteni… Točak se zavrteo i vrti li se vrti, a Narod sluđen, sve to gleda, iako ne veruje, ni jednima ni drugima… Jer, oni igraju derbi istih, koji nose samo različite dresove i imaju svoje odvojene medijske navijače…
Za svo to vreme, dešavaju se neverovatne stvari. Tabloidi, štampani i elektronski, sude i presuđuju, hapse i vode istrage, optužuju i brane, dokazuju da su jedni krivi, a drugi nevini, etiketiraju ljude i blate i zagađuju sve oko sebe… A u blatu i kojekavom mulju, neki se dobro snalaze… svi znamo ko su… i ne da se snalaze, to im je prirodno stanište… Prenelo se to i na Glavni odbor vladajuće partije, koji skoro svakodnevno zaseda u zgradi Narodne skupštine, i koji redovno biva direktno prenošen preko Javnog servisa, za koji svaki građanin plaća pretplatu…
A šta je onda sa nekompromitovanom opozicijom? Gde je ona i šta radi? Ima li je uopšte? Ima je, ali ona ćuti, nema gde da se oglasi i kome da se izjada za stanje u kojem smo. Kako, čime, mrvicama minuta i sekundi dobijenih na medijima kojima vladaju kompromitovani…
Mart je na izmaku, dijaloga nema, niti će ga biti, rovovi su iskopani… ima li iko snage u Srbiji da kaže jedno jednotavno: DOSTA… Dosta nam je Vučića i Đilasa, Martinovića i Marinike, Neše bivšeg i sadašnjeg Ministra nečega i Šolaka, Kokeze i Mauricijusa, dosta nam je igara preko medija i međusobnih optuživanja… Srbija mora da menja stvari i da shvati da nama neće niko pomoći sa strane, ni Unija, ni Amerika, ni Rusi, ni Kinezi, a ni Arapi… mi ćemo morati sami… Pitanje je samo, kako, čime, ima li snage… Siguran sam da ima i da mi to možemo. Što pre… jer ovo, kako je sada, ne valja…
Zato, nekompromitovani, napred… Ako su se dvojica zaglavila na uskom brvnu, pa ne može niko da prođe dalje… ima li rešenja? Ima. Novo brvno… Neka njih…
Sve Vas volim i pozdravljam.
Branislav Sekulović
