Govor Ljiljane Perić na protestu “Šabac protiv nasilja”:
Dragi moji sugrađani, moji hrabri i slobodni Šapčani, evo nas u petoj po redu šetnji „Šabac protiv nasilja“. Hvala vam na upornosti.
Svi znamo da postoji nekoliko vrsta nasilja koja su zvanično registrovana i veoma lako prepoznatljiva, i da postoje posebne vrste nasilja koje je teško otkriti, prepoznati ga kao nasilje, to dobro znamo.
Danas ću reću nešto o posebnoj vrsti nasilja o tzv. botovanju.
Do pre neki dan ni sama nisam zapravo shvatala previše ozbiljno to čudno zanimanje BOT. Mislila sam to su tamo neki ljudi koji imaju neko određeno mišljenje i želju da ga iznesu na nekoj od društvenih mreža. A onda je pre nekoliko dana „procurio“ u javnost spisak sa imenima 14.000 plaćenih botova u Srbiji.
Čekajte! Plaćenih? Kako? Zašto?
Ispostavilo se da su svi ti ljudi manje-više prijavljeni u državnim firmama na nekim izmišljenim mestima, to su, nazovimo ih „botići“, primali platu od oko 70.000 din, mesečno, imali kvotu laganja, vređanja, lajkovanja, „srcovanja“, targetiranja, koju su morali da ispune na dnevnom nivou, i da podnesu izveštaj svojim koordinatorima botovima, koji su im šefovi. A ovi sve to da prenesu botinama, glavešinama na državnom nivou. Piramida sa sve videćim okom na vrhu.
Šabac ima 399 naloga registrovanih na tom spisku. Svaki bot po nekoliko profila, 3, 4 najmanje… Zamislite svako od njih prima 70.000 ni za šta….
Sada kada imamo podatke o njima koliko lažnih profila su koristili i koji su to profili, oni se tj. neki od njih izvinjavaju traže pomilovanje, sažaljenje… Oni koji su u hladovini uz piće, kafu, skriveni od svojih kolega, vređali, omalovažavali, targetirali, pravili lažne profile, lažnu sliku o Srbiji, prozivali ljude, organizacije i govorili užasne laži, traže sažalje, kažu „morali su“.
Reću ću vam da u Šapcu rade ljudi po privatnim fabrikama u skoro nemogućim uslovima ,prva, druga, treća smena, bez klime, sa jednom pauzom od pola sata za osam sati koliko im traje smena i da zavise od dobre volje privatnika koji ih je zapislio i često rade za minimalac. Njih niko nije terao, a moraju da rade, njih je život naterao i borba za egzistenciju. I rade za minimalac. Imaju čist obraz i svoj identitet. Njih treba sažaljevati zbog uslova u kojima rade.
Moraju i botovi da rade, oni rade za 70.000 din. koje dobijaju iz opštinskog budžeta. Sa državnih jasli.
Neću vas više opterećivati ovom pričom, ima tu mnogo materijala za razmatranje. Ostaviću vas da razmisljate o empatiji, časti i humanosti. Budite slobodni građani i slobodno razmišljajte.
I naravno i danas šetamo dostojanstveno, protiv nasilja. Nema predaje!
