Koliko nas ima?
Krajem jula premijerka Ana Brnabić izjavila je da je do tada vakcinisano 2.687.143 osobe, odnosno 49,8 odsto punoletnih građana. To znači da Srbija ima oko 5,4 miliona punoletnih stanovnika, ali upada u oči da je prijavljeno milion birača više, što znači ogromnu mogućnost za manipulasanje biračkim spiskovima i krađom na izborima. Međutim, u januaru 2020, u godini izbora, Ana Brnabić je oštro reagovala tvitar objavom na napis u „Danasu“ potpisniku ovih radova, da je „uzrečena gnusna laž da je broj birača smanjen sa 6,7 na 4,8 miliiona“. Nažalost, nema zvaničnih informacija od nadležnih institucija koliko zaista ima stanovnika Srbije. U prilog da je premijerka Brnabić, inače po Ustavu najodgovornija za unutrašnju i spoljnu politiku države, lagala onda ili sad ponavljamo odgovor Dragana Erakovića od 27. januara 2020.
Tko to laže po zemlji Srbiji?!
Poštovana gospođo Brnabić,
Iako je tvit posebna forma i način komunikacije zbog šire javnosti odgovaram Vam u pisanoj formi za štampani medij. Napisali ste da sam na sajtu „Danasa“ izneo „gnusnu laž da je broj birača smanjene sa 6,7 na 4,8 miliona“. Ovaj podatak javnosti je predočio Srđan Bogosavljević, kao rezultat istraživanja „Ipso stratedžik marketinga“. Gospodin Bogosavljević dugo vremena uživa visok ugled u ovoj vrsti istraživanja, a to je naročito vidno u najtežem zadatku kao što su predviđanja izbora. S druge strane o broju birača izjasnio se i ministar policije Nebojša Stefanović ukazavši da nema značajnijih promena u biračkim spiskovima: “U statističkom smislu nema mnogo promena” (konferencija za novinare, 22. januar). U suštini najveći problem je što su državne institucije urušene i što državni funkcioneri ne iznose tačno ni najosnovnije podatke, i u pitanju je sam kredibilitet tih ličnosti. Pa tako kako se može verovati ministru policije koji je slagao svog predsednika za umešanost svoga oca u prodaji oružja, a tek kako verovati nekom sa krajnje dikskutabilnom visokoškolskom diplomom stečenom u Sava centru i pride takođe diskutabilnom doktoratu. Nekako državne institucije nisu ubedljive kod statističkih podataka, ali se vodi da godišnje u Srbiji umre više od sto hiljada građana, da se godišnje iseli više od 50 hiljada građana, i to onih najstručnijih i najsposobnijih, koji rađaju decu. I sad kad se godišnje rodi, kao prošle godine 64.000 beba, onda je ta razlika 35 do 37.000 stanovnika manje. Ove cifre su krajnje opominjuće, da Srbija nestaje, a da ne bih sejao paniku nisam naveo da je ovdašnje stanovništvo treće po starosti u Evropi, iza Nemačke i Italije, sa nešto više od 43 godine. Gospođo Brnabić Vi ste olako izrekli vrednosni sud, dok Imanuel Kant ukazuje da je to vrlo težak i odgovoran misaoni proces, a kao u Staroj Grčkoj mogli ste jednostavno pobiti ovu „gnunsu tvrdnju“ relevantnom činjenicom o broju birača. U „dobrom maniru“ Vašeg predsednika Vi dalje nastavljate da optužujete da opozicija i naklonjeni joj mediji šire laži. Da bi se došlo do istine služi dobra stara logika, izučavana u trećem razredu gimnazije, i zato su potrebne validne činjenice i njihovo sledstveno povezivanje. U Vašem tvitu načinjene su nekolike logičke greške, i, nažalost po humane vrednosti, namerno, s predumišljajem. Koristite za donošenje vrednosnog suda nedozvoljeno uopštavanje (pars pro toto), gde bez dovoljno dokaza i primera celu opoziciju nazivate nosiocima laži kao i grupu medija. I Vi kao i predsednik Vučić, u nedostaku argumenata koristite, tzv. zamenu teza (ignoratio elenhi). A to su tzv. argumenti prema čoveku i narodu (argumentum ad hominem i argumentum ad populum), lično i emotivno usmereni, opet bez konkretnih činjenica. E sad, kad NIN obelodani da je Aleksandar Vučić u 50 slučajeva izrekao laž, a to je pisao i „Kurir“, dok se njegov vlasnik izvinjavao narodu, pa se podsetiti da je obećao platu od 500 evra još 2016, da je obećao da neće smanjivati penzije, da se neće kandidovati… Ili, kad ste Vi obećali pre dve godine da će 2020. biti završeno preko pet hiljada stanova. Do danas nijedan nije izgrađen do kraja! Sic! Pomenuli ste i da mediji šire laži, i to oni naklonjeni opoziciji. Pitanje je ko tu laže?! Pa tako režimu naklonjeni tabloidi prošle godine objave na naslovnim stranama oko 500 lažnih vesti, sa sve onima kojim izazivaju paniku ili imaju skaredne sadržaje kao i fotografije, a godišnje svaki od ovih tabloida se oko hiljadu puta ogreši o Kodeks novinarstva. Takođe, vlastima veoma bliske TV, PINK i Hepi, sa rijaliti programima, ponekad sa porno sadržinom ili sa izjavama koje vrve od mržnje, poziva na linč, verske i nacionalne netrpeljivosti, imaju punu Vašu podršku, a itekako bi odgovarali pred Sudom da se poštuje Zakon o informisanju. Jednostavno po tom Zakonu mediji, bilo kao javni servisi bilo privatni, dužni su da objektivno, pravovremeno i celovito informišu građane. Pa kako onda tu svrstati NIN, N1, Vreme, Nedeljnik, Danas; da li su se ogrešili o Kodeks i Zakon o inormisanju. To su samo profesionalni mediji od 1.700 u Srbiji, i da li je onda autoritarna vlast ugrožena tobož njihovim lažima?
Iako ste burno reagovali na brojke o biračima, zanemarili ste ono što se u tekstu “Raspamećena Srbija“ direkno tiče Vas. Citiran je Ustav gde se jasno kaže da „spoljnu i unutrašnju politiku vodi Vlada Srbije“, na čijem ste Vi čelu. Navedeno je da se Ustav krši svakodnevno, i da ste i Vi u tome saučesnik jer ne obavljate svoju dužnost kako ste se zakleli. I sad kako voditi politiku, kad spoljnu politiku vodi Ivica Dačić, opterećen „aferom koferče“ i „Miša Banana“, i pride ne služi se obaveznim jezikom diplomatije- engleskim, a izraziti je rusofil; finansije vodi Siniša Mali, poznat po aferama rušenja u Hercegovačkoj, stanova u Bugarskoj, brojnim računima u stranim bankama, i dokazanim plagijatom doktorata; ministar vojni je čovek koji nije služio vojsku, Aleksandar Vulin, poznat po nesuvislom obrazloženju tetkinih kanadskih dolara i branju paradjza u Jovanjici; ministar zdravstva Zlatibor Lončar poznat po „aferi helikopter“ gde je izgubljeno sedam života kao i veze sa zemunskim klanom; ministarka pravde Nela Kuburović je u oblasti gde je izgubljen svaki raboš, gde se pravosuđe survava u ambis i slugeranjstvo izvršnoj vlasti… I može se još nabrajati, kao tautologija, ovaj spisak ministara koji bi trebalo da su „sluge naroda“, ali se oni najviše brinu o sebi i kako će udovoljiti svome šefu, a ne na polzu narodnu. I na kraju, odgovor je dat u obliku retoričkog pitanja, jer se podrazumeva iz narečene sadržine.
Evo, nakon Savindana zavet Svetog Save: “Pouči mudrog i zavoleće te, pouči zlog i zamrzeće te!“. Nažalost, to ne važi u zemlji Srbiji.
Dragan Eraković, novinar iz Šapca
P.S. Za tri decenije bavljenja novinarstvom napisao sam oko sedam hiljada tekstova, i za to vreme imao četiri demantija i dve odbačene tužbe pred Osnovnim i Višim sudom u Šapcu. Kao glavni i odgovorni urednik omladinskog lista“25.maj“, Radio Šapca, Šabačke revije, Glasa Podrinja, Podrinskog telegrafa i Podrinskih novena i ni za jedno od ovih glasila nije bilo javnih pritužbi za ogrešenje o Zakon i Kodeks.