RIJALITI SRBIJA
Od početka višestranačja u Srbiji omiljena disciplina političkih igrača je bila i ostala – preletanje. Svega smo se nagledali u proteklih 30 godina, prvo su vajni opozicionari što javno što tajno šurovali sa vlastima (tokom 90-ih sa SPS-om Slobodana Miloševića) a onda su određene persone, bez trunke stida i srama, prelazile iz stranke u stranku kako se vlast menjala, lakše nego što se popije čaša vode ‘ladne. Rekorder(ka) u disciplini preletanja je nesumnjivo Maja Gojković, doskorašnja predsednica Narodne skupštine, koja je promenila desetak partijskih dresova, od SRS-a do SNS-a, što je zapravo vrlo smešno jer je potpuno nepotrebno išla okolo-naokolo da bi prešla put od pola koraka. I čitavi odbori stranaka na lokalu prelazili su u redove dojučerašnjih političkih protivnika ako bi ovi osvojili vlast jer u Srbiji osnovni poriv većine ljudi da se bave politikom je lični interes i korist. I poslaničke grupe u Skupštini Srbije su skakale iz jednog tima u drugi ne obazirući se na volju birača koji su im na izborima poklonili glas. Nema tu ni ideologije ni principa a o moralu ne vredi ni govoriti. SPO, tokom 90-ih godina prošlog veka najveća opoziciona partija, evo već osam godina se udobno smestila u krilo SNS-a, imaju u Skupštini par poslanika sa naprednjačke liste i sve im je potoman. Vuk Drašković piše romane kao na traci a supruga mu Dana lezilebudatejedem u Upravnom odboru NIS. Ali to ne čudi jer su se i 1997. godine udružili sa SPS-om u Beogradu i napravili najgoru moguću vlast sve do pojave „magičnog“ Vesića ovih godina. Ekspertska grupa pod šifrovanim imenom G-17 plus bila je istaknuta članica DOS-a nakon 2000.godine, Mlađan Dinkić (sećate se njega ?) je bio guverner Narodne banke pa ministar finansija a onda se prišljamčio Vučiću i naprednjacima koji su, dok su bili u opoziciji, hteli da ga hapse a onda su se lepo udružili u operaciji zvanoj „pljačkanje države i naroda“, Vučić je došao na vlast a Dinkić je već duže vreme ispod radara dok njegovi kadrovi vedre i oblače na važnim državnim funkcijama. Ali sa maskama da ih niko ne prepozna. I da se čuveni Vlasi ne dosete. Upravo deo te G-17 plus ekipe iz Šapca, ovih dana nakon izbora od 21.juna pa nadalje, dospela je u žižu javnosti. Nemanja P. čelnik Zapadne Srbije, lokalne stranke proizašle iz nacionalne G-17 plus, sa par stranačkih drugova (i jednom drugaricom) odlučio je da stupi u „intimne odnose“ sa lokalnim naprednjacima i pregovara o novoj većini u gradskom parlamentu, o direktorskim i drugim važnim funkcijama u gradu. Naime, Nemanja P. je sa svojim odbornicima bio osam godina koalicioni partner demokratskim opcijama u Šapcu, u prvom redu Nebojši Zelenoviću aktuelnom gradonačelniku (6 godina), bio je Nemanja P. i predsednik lokalne Skupštine i uopšte zahvaljujući saradnji sa progresivnim snagama u gradu napravio nekakvu političku karijeru i ime. I na pomenutim izborima glasači su se opredelili za listu Zapadne Srbije kao za demokratsku opciju koja bi u narednom periodu trebalo da sa svojim dosadašnjim koalicionim partnerima preuzme odgovornost i vrši vlast u Šapcu. Ali ni Nemanja P. nije bio imun na virus preletanja, samo što je on uradio ono što niko nikada pre njega nije. On je preleteo u toku izbornog procesa!? Ni pre ni posle. Jebo ga tajming! Pa gde to još ima da na izbore izađeš sa jednom pričom i porukom biračima a onda kada se zbog neverovatnih nepravilnosti, nezakonitosti i kriminala na tim izborima ovi ponove ti promeniš stranu preko noći? Izbori još nisu završeni dragi Nemanja P. Strpi se čoveče, razmisli još jednom, nemoj da brukaš ni sebe ni svoje potomke. Šabac ti takvu izdaju nikada neće zaboraviti, ni oprostiti. A ovo je mali grad i svi o svima znaju sve. Ako zaista uradiš ono što si naumio neće te oprati ni Sava ni Dunav. A od sramote te sigurno neće spasti telohranitelji sa kojim hodaš ulicama Šapca ovih dana. Lepo i tačno je svojevremeno, tokom mnogih protesta protiv nenarodnih režima, neko uzviknuo : Ko izda je prokleta pizda! Kada su se i ala i vrana naprednjačka okomila na naš grad, kriminalci domicilni i mnogi drugi, kada je jasno da građani Šapca ne žele naprednjake na čelu grada i kada je ovaj grad zaista postao bastion slobode i nade za celu Srbiju, sada preleteti, sada izdati, e to je nešto najpokvarenije što neko ko sebe naziv čovekom može da uradi. Misli o tome Nemanja P. Posle preletanja nema kajanja.
Piše: Dragan Karalazić
