Zapisi iz pomračene zemlje – čovek koji obmanjuje samog sebe
Ako posetite zvanični sajt predsednika Republike Srbije, pomislićete da je reč o figuri koja radi samo ono što joj Ustav dopušta. Tamo piše da predsednik „izražava državno jedinstvo“, da „predstavlja Srbiju u zemlji i inostranstvu“, da „predlaže mandatara“, komanduje vojskom, dodeljuje odlikovanja i tu se zvančna priča završava. Prosto nema mogućnosti da pogrešno shvatite njegovu ulogu: on nije šef izvršne vlasti, nije zakonodavac, nije partijski generalni sekretar, nije ministar za sve sektore i sva pitanja. I, tako, poverovaćete da je predsednik Srbije nešto poput počasnog gosta na dečjem rođendanu: lepo obučen, drži kratku zdravicu, slika se sa tortom a onda se sklanja da se deca igraju i podele poklone.
Ali to je, naravno, samo na papiru.
Nadležnosti predsednika Republike
Predsednik Republike bira se na neposrednim izborima, tajnim glasanjem. Mandat predsednika Republike traje pet godina, a počinje polaganjem zakletve pred Narodnom skupštinom.
Predsednik Republike izražava državno jedinstvo Republike Srbije i predstavlja Republiku Srbiju u zemlji i inostranstvu.
Predsednik Republike predlaže Narodnoj skupštini kandidata za predsednika Vlade kad god se bira nova Vlada i pri tom je dužan da predloži onog kandidata koji može da obezbedi izbor Vlade.
Predsednik Republike može vratiti Narodnoj skupštini izglasani zakon na ponovno odlučivanje ako smatra da zakon nije saglasan sa Ustavom ili da je u suprotnosti s potvrđenim međunarodnim ugovorima ili opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava ili da pri donošenju zakona nije poštovana procedura koja je propisana za donošenje zakona ili da zakon ne uređuje neku oblast na odgovarajući način.
Predsednik Republike može, u skladu sa Ustavom i zakonom, da raspusti Narodnu skupštinu na obrazloženi predlog Vlade i pri tom donosi odluku kojom raspisuje izbore za narodne poslanike.
Predsednik Republike ukazom proglašava zakon, raspušta Narodnu skupštinu, postavlja i opoziva ambasadore Republike Srbije, daje odlikovanja i postavlja, unapređuje i razrešava oficire Vojske Srbije.
Odlukom predsednik Republike raspisuje izbore za narodne poslanike, predlaže Narodnoj skupštini kandidata za predsednika Vlade, daje pomilovanja, imenuje generalnog sekretara predsednika Republike, šefa Kabineta predsednika Republike, savetnike predsednika Republike i druge funkcionere u Generalnom sekretarijatu predsednika Republike.
Predsednik Republike komanduje Vojskom i postavlja, unapređuje i razrešava oficire Vojske Srbije.
Propisi koji se primenjuju u vršenju ovlašćenja predsednika Republike:
Ustav Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, br. 98/06)
Ustavni zakon za sprovođenje Ustava Republike Srbije(„Službeni glasnik RS“, br. 98/06)
Zakon o predsedniku Republike („Službeni glasnik RS“, br. 111/07 i 104/09-dr. zakon);
Zakon o izboru predsednika Republike („Službeni glasnik RS“, br. 111/07);
Zakon o pomilovanju („Službeni glasnik RS“, br. 49/95, 50/95-isšr.);
Zakon o objavljivanju zakona i drugih propisa i opštih akata i o izdavanju „Službenog glasnika RS“ („Službeni glasnik RS“, br. 45/13);
Krivični zakonik („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05-ispr. i 107/05-ispr. 72/09, 111/09, 121/12, 104/13 i 108/14);
Zakon o postupku pred Ustavnim sudom i pravnom dejstvu njegovih odluka („Službeni glasnik RS“, br. 32/91, 67/93 i 101/05);
Zakon o sprečavanju sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija („Službeni glasnik RS“, br. 43/04);
Zakon o Vladi („Službeni glasnik RS“, br. 55/05, 71/05-ispr. i 101/07, 65/08, 16/11, 68/12-odluka US, 72/12, 7/14-odluka US i 44/14);
Zakon o državnom pečatu Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, br. 101/07);
Zakon o pečatu državnih i drugih organa („Službeni glasnik RS“, br. 101/07);
Zakon o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-odluka US i 40/15-dr. zakon);
Zakon o odbrani („Službeni glasnik RS“, br. 116/07, 88/09, 88/09-dr. Zakon, 04/09-dr. Zakon, 10/15);
Zakon o Vojsci Srbije („Službeni glasnik RS“, br. 116/07, 88/09, 101/10-dr. Zakon, 10/15, 88/15-odluka US);
Zakon o spoljnim poslovima („Službeni glasnik RS“, br. 116/07, 126/07-ispr, 41/09);
Zakon o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, br. 116/07, 72/12).
Međutim, u našoj političkoj verziji stvarnosti, predsednik je onaj gost koji dođe na žurku, sedne na čelo glavnog stola, preuzme DJ pult, raspodeli torte, pomeri rođendansko dete sa stolice da mu ne smeta, pa na kraju objasni ko će kad kući. Jer, u praksi, Srbija već godinama živi pod modelom predsedničkog aktivizma koji je, u odnosu na ustavne okvire, podjednako prirodan kao što je prirodno da pingvina vidite kako se baškari na palmi. Predsednik je postao univerzalni donosilac odluka, čovek koji komentariše svaku fabriku, svaki radni spor, svaku utakmicu, svaku seriju, svaku statistiku, svaki asfaltni putić… Neko ko određuje tempo političkog života i tempira izbore kao da su lični projekat a ne rezultat jasnih procedura. Njegovo ime se nalazi na svim izbornim listama od izbora za Savet mesne zajednice do izbora za predsednika republike.
Predsednik po Ustavu i predsednik po navici
Iako je, po Ustavu, njegova uloga vrlo jasna: „izražava jedinstvo države“, on se toga ne drži “kao pijan plota” već malo šire tumači šta „jedinstvo“ znači. A u praksi to jedinstvo države se izražava tako što država ima jedan glas, jednu misao, jedan nastup, jednu pres konferenciju dnevno (ali i po tri, kad mu je dosadno), i po mogućstvu jednog čoveka koji zna sve: od toga koliko će da košta potrošačka korpa sledeće nedelje do toga kako će izgledati urbanistički plan svake opštine od Horgoša do Preševa.
Dok Ustav kaže da predsednik „može da vrati zakon“, stvarnost kaže da predsednik, kroz mehanizme moći izvan papira, praktično piše politička uputstva. Ustav mu daje pravo da „predstavlja Srbiju“, ali praksa mu daje prostor da predstavlja i vladu, i parlament, i lokalnu samoupravu, i sve medijske programe u kojima se pojavi. Ustav kaže da predsednik „predlaže mandatara“, stvarnost kaže da predsednik odlučuje, savetuje, objašnjava, (da je Ćacilend slobodnije mesto nego Univerzitet) konstruiše, predviđa, analizira, izveštava, optužuje, brani i još stigne da otvori po koju fabriku kablova, zašto da ne. On je glavni igrač, trener, sudija i selektor, sve u jednoj osobi, sa specijalnom emotivnom analizom svakog gola.
Najveći paradoks je taj što sve izgleda legalno jer je ambijent takav da se niko više ni ne seća gde se završava ustavnost a počinje politička navika. U zemlji u kojoj institucije šapuću, najglasniji uvek zvuči kao jedini glas razuma, makar to bio glas koji ne bi trebalo da preglasava ni Vladu, ni Skupštinu, ni nezavisne državne organe. Predsednik se, dakle, ne meša „u sve i svašta“ zato što mu Ustav to dopušta, nego zato što sistem ćuti i klima glavom.
Zvanične nadležnosti predsednika Srbije deluju kao uredno složeni papiri u fascikli koju niko godinama nije otvorio. Raspisivanje izbora? Ustav kaže: predsednik to radi na predlog Vlade. Realnost kaže: predsednik objavljuje izbore kao da su objava o novoj sezoni omiljene serije.
A što se tiče komandovanja Vojskom, to je verovatno jedina oblast gde je Ustav tačan jer sudeći po nastupima, predsednik komanduje svime što se može komandovati: krizama, budžetom, meteorološkim prilikama, međuljudskim odnosima, ritmom saobraćaja i bojom kancelarijskih stolica.
Međutim, sve to ne bi bilo problem da institucije rade svoj posao. Ali one, čini se, rade samo jednu stvar, povremeno se jave da potvrde da se sve odvija „u skladu sa propisima“, pa se opet vrate u stanje mirovanja, kao screensaver koji se pojavljuje kad niko ništa ne dira na računaru.
Ustav kaže jedno, politička praksa drugo a dok god postoji ta jaz između Ustava i stvarnosti, Srbija će imati predsednika koji na sajtu izgleda skromno, a u praksi deluje kao da mu je ceo državni aparat privatni servis. Dedovina.
Ustav je, očigledno, dokument. Moć je navika. A navike, kako znamo, najteže umiru.
Neka pamet i razum pobede! Da mislite a ne da verujete!
Ivan Kovačević
