Ekološki ustanak
Za subotu, 11. septembra, u Beogradu zakazan je veliki narodni protest za očuvanje prirode. Prvi takav protest bio je dosta uspešan, sa oko 30.000 učesnika, a neki od govornika rekli su da u tome nema politike. A politike itekako ima, u onom izvornom značenju opšteg dobra. Međutim, stvari se usložnjavaju sve više, i sve više dolazi do izražaja nebriga režima prema ekologiji i zaštiti građana čak i navijanje za projekte koji će umnogome narušiti životnu sredinu. Ovaj režim nikako ne misli na posledice koje će osećati potonje generacije. Najeklatantniji je primer nastojanja Rio Tinta da otvori rudnik litijuma u Jadru, a potom i u još nekim delovima Srbije. Protiv toga su već održani protesti u Loznici, u Šapcu kao i u nekim drugim sredinama. Struka je rekla svoje: predstavnici Biološkog i Hemijskog fakulteta kao i SANU, ukazali su da bi taj rudnik ugrozio prirodu kao i život stanovništva. Jednostavno rečeno kako može biti nešto prihvatljivo kada se radi sa sumpornom kiselinom na 250 stepeni Celzijusa, kada se crpe ogromne količine rečne i podzemnih voda, a dovoljno je reći da takvih rudnika nema u Evropi, i to sa bogatijim nalazištima. Istina u Nemačkoj se dobija litijum iz velikih dubina, ali to je od vrelih podzemnih voda sa nekoliko stotina metara dubine, i to iz vode koja je već filtrirana. Predsednik Vučić najavljuje ulaganja Tio Tinta od oko tri milijarde evra, zatim neke vezane poslove kao što je izrada litijumskih baterija i fabriku elektroautomobila, ukupno oko 19 milijardi evra. Istina, to je velika cifra za Srbiju, sa BDP od 47, 6 milijardi evra, ali ako se jedanput uništi priroda povratka nema. Nedostaju prave informacije, i građani ne samo Jadra i okoline, nego i iz ostalih krajeva imaju štošta da zamere ovoj vlasti. Takođe, veoma opasna rabota po prirodu su tzv. male hidroelektrane, planirane na nekoliko stotina potoka i planinskih rečica. Kad bi se sve one izgradile, a neće, to bi doprinelo dva odsto elektronergetskom bilansu. Međutim, EPS ovakav kakav je, ima gubitke na mreži do čak 16 odsto. To je cena nesposobnosti i javašluka u najvećem javnom preduzeću Srbije gde je prosek plata oko 100.000 dinara. U ovim poslovima sa MHE prepoznatljiv je uticaj režima, jer su ove lokacije, često bez analiza po životnu sredinu, dobili ljudi bliski vlasti, pre svega Aleksandru Vučiću. Tako da im se isplaćuje povlašćena cena za isporučene kilovate koju plaćaju svi potrošači. Dobar primer je da su se meštani na Staroj planini izborili protiv ove pošasti, svakodnevnim protestima, a na kraju polupali su i cevi koje su okovale reku. Mnogo šta škripi u ekologiji, koja u Evropi ima priorotet, a pogotovo kad zeleni preuzimaju vlast u Nemačkoj, dok je u Srbiji to zadnja rupa na svirali. Srpska prestonica, jedina u Evropi, svu kanalizaicju i fekalije izliva u Dunav, slično je u ostalim sredinama, a dovoljno je podsetiti i na 3,5 miliona septičkih jama. Jedino funkcionalno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda ima Šabac, i to uz pomoć Evropske unije. Za sređivanje u ovoj oblasti uzet je kredit od Kine od oko tri milijarde evra, mada za ekološke projekte Evropska unija daje i 80 odsto sredstava. Nažalost, ova postrojenja gradiće kineske firme, iako bi to lako mogle i srpske. Takođe, zagađen vazduh je mora građana u gradskim naseljima. Pretpostavlja se da oko sedam hiljada građana godišnje premine zbog zagađenog vazduha. A srpske termoelektrane su najveći zagađivači vazduha u Evropi, pre svega zbog lošeg uglja, lignita, i nedostatka filtera. S druge strane vlast ne odustaje od nove termoelektrane, vredne 700 miliona evra. Zbog nebrige režima pa čak i otvorenog protivljenja ekologiji, kako mnogi kažu vreme je za ustanak. Pored ekoloških aktivista, najagilniji u ovom pozivu bili su glumci, pre svih Svetlana Bojković, Aneta Mančić, Petar Božović… Ujedno to je i pravo na samoodbranu kad vlast ne obavlja svoju dužnost prema građanima i kad pravi nepopravljive greške.
Dragan Eraković