Koga brane srpski ustavobranitelji!
Ustavni sud po mnogo čemu je privilegovan u Srbiji: ima, na primer, najreprezentativnije zdanje u Srbiji, a ustavobranitelji se čak pojaljuju u togama, što je obeležje nekih davno prošlih vremena. I sve to bi trebalo da oličava jedno od najdostojanstvenijih profesija, ne samo u Srbiji, nego i širom planete. Ali, ovo je zemlja Srbija, gde mnogo šta ne doseže potrebne visine.
Sudije Ustavnog suda, njih 15, imaju impresivne karijere: neki od njih su autori udžbenika i knjiga iz pravne struke, neki od njih su sa dugim stažom u prestižnim sudovima, neki dolaze potvrđeni na veoma osetjivim predmetima…
Kako kažu Francuzi: „plemenitost obavezuje“, ali to ne važi za one koji tu ne pripadaju. Elem, dok se čeka reagovanje Ustavnog suda nakon izbora obeleženih brojnim nepravilnostima, neko bi rekao krađom, ni godinama pre sudije Ustavnog suda se nisu oglašavali. Na primer, nakon lokalnih izbora u Šapcu 2020. godine, poslate su ustavne žalbe, prosleđeni dokazi za izbornu krađu, ali Ustavni sud ni reč o tome.
Doduše, imaju neko pravo da se i ne oglašavaju, i to bez nekog roka, a što se, ipak, traži od pravosuđa. Prethodno Ustavni sud nije nijedanput konstatovao da je predsednik države izlazio iz okvira svojih ustavnih ovlašćenja, gde jasno piše da politiku, spoljnu i unutrašnju, vodi Vlada Srbije. Ili, da je predsednik dužan da odražava državno jedinstvo, što se u mnogim slučajevima nije dogodilo.
Za izbore u Ustavu piše da oni odražavaju slobodno izraženu volju građana, što u ovim izborima nije potvrđeno. Postoji barem 900.000 svedoka, a za neko krivično delo dovoljna su i dva, da su izbori pokradeni. Nešto što se nije dogodilo u savremenoj političkoj praksi da se glasači dovoze iz drugih država a da glasaju za lokalne pa i republičke predstavnike.
Bilo je i potvrda da su glasovi plaćani, bez obzira koliko, ali onaj koji plaća i onaj koji prima mito, napravio je krivično delo koje se kažnjava i do dve godina zatvora. U svemu ovome uveliko su umešani prsti državnih organa, policije koja određuje prebivališta, Minstarstva državne uprave koje to registruje u biračkim spiskovma.
A da su odnosi ustavobranitelja prema izvršnoj vlasti podanički, dovoljno je spomenuti da su tužioci naprečac podigli optužbe za nasilnu promenu ustavnog uređenja za 38 građana koji su se našli na protestima ispred Starog dvora u Beogradu. I začudo, kao da nikom od tužilaca i inih pravnika nije palo u oči da su među onima koji su pravili nerede bili i policajci, doduše u civilu, ali niko od njih njije optužen.
I dok se o Ustavu govori i u srednjim školama, a izučava na Pravnom fakutetu, i što bi trebalo da bude osnovna vodilja društva i države, ova vremena biće upamćena da se Ustav grubo kršio a oni koji za to primaju platu, da ga brane i primenjuju ne haju za to, ušančeni negde u pravnim zapetama. Inženjeri nemaju duge rasprave kada se most sruši ili kada se desi havarija u elektrani, lekari ne sazivaju kolegijume da rapravljaju o povredama životno ugroženih. A ovde je ugrožen društveni i državni poredak. Morali bi toga da budu svesni i ustavobranitelji.
Dragan Eraković
