Pobuna srpskih tužiteljki
Prvi put u dužem periodu opšteg beznađa i poplave kriminala protest dve tužiteljke Bojane Savović i Jasmine Paunović nagoveštaj je malog svetla u mračnom tunelu. To je mala iskra bolje reći vrh ledenog brega u ogromnosti srpskog kriminala i korupcije, a povod je “svega” sedam i po miliona dolara uzetih od EPS-a na ime neizgrađene pruge u najvećoj srpskoj i državnoj firmi. Do sada je 37 zamenika Prvog osnovnog javnog tužilaštva, najznačajnijeg u sistemu Tužilaštva, dalo podršku svojim hrabrim koleginacama, a za četvrtak, drugog marta, zakazan je i protesni skup u Beogradu.
I mnogi drugi dali su podršku tužiteljkama od integriteta koje nisu dozvolili da im bahati, a po mnogima nestručni i podoban vlastima “šef” Nenad Srefanović komanduje i mimo zakona i smenjuje ih nakon što su dirnule u osinje gnezdo. I to samo što je nedavno usvojen set pravosudnih zakona, po evropskoj meri, gde su tužioci nezavisni u svome radu.
Simptomatično je da ćute i predstavnici izvršne vlasti, ali i državna tužiteljka Zagorka Doloivac, što je potvrda njenog opstanka, a ona sama čitavu deceniju krije se od javosti, i beži od svih silnih afera i očevidnog kriminala. Od rušenja u Savamali, afera: Krušik, rušenja helikoptera, izgradnje restorana na vrhu Kopaonika, Beograda na vodi, sunovrata EPS koji košta državu više od milijardu evra i mnogih drugih nepočinstava.
Primera radi tu je i Šabac, počev od očigledne izborne krađe i to na svih sto biračkih mesta 2020. godine, prebijanja i nasrtaja bagerom na mirne građane na mostu 27. novembra 2021, “poternice” za troje mladih Šapčana koji su se našli na SNS “nišanu”… Postoje i uredne krivične prijave za to, sa dokazima, ali šabački tužioci na ovo ni da se nakašlju, ili da barem kažu da nema osnova za krivično gonjenje. Ali, ne! Jedino što su uradili bilo je da se hitno uhapsi Dragan Milovanović Crni koji je sprečio ljutog bageristu da gazi građane, među kojima su bila i deca.
I tu je, naravno, pokazana revnost tužilaštva i Osnovnog suda; Milovanović je ekspresno osuđen na godinu dana uslovno. Bila je, a bolje da nije, i nekakva mera ombudsmana Zorana Pašalića, četiri dana pred istek zastarevanja, da se proveri ko je odgovoran zbog čega se policija povukla dvadesetak minuta pred prestanak blokade mosta, i prepustila građane SNS batinašima.
Toliko o pravosudnom sistemu, odgovornosti odgovornih, i plaćenih za nešto što im je u opisu posla, a nisu uradili.
Hrabri otpor dve tužiteljke mnogi su uporedili sa rumunskom tužiteljkom Laurom Koveši, koja ne samo da je podnosila prijave, nego je i hapsila, i to najviše državne funkcionere. Slično je bilo i u Hrvatskoj, gde je bivši premijer Ivo Sanader osuđen na dugogodišnju robiju zbog malverzacija, a i u Francuskoj je osuđen bivši premijer Fransoa Fijon, i naravno još brojni drugi slučajevi da pravosuđe nije odstupilo pred politikom i funkcionerima koji su prekršili zakon.
Ovde, kod nas u Srbiji, odavno već je zaboravljena pravda i sudska samostalnost. Videće se u četvrtak koliko je, na primer od oko šest hiljada beogradskih advokata, podržalo hrabre tužiteljke, ili koliko je onih koji su završili pravni fakultet, ne samo u Beogradu, već i u Novom Sadu, Kragujevcu, Prištini,…
Ovaj protest je i jedna od poslednjih brana da Srbija postane Meksiko, El Salvador, gde vlada mafija, a zašto ne i reći Rusija, Kina, Severna Koreja, gde se grubo krše osnovna ljudska prava.
Bila je jedna velika šansa, akcija “Sablja”, gde su 2003. godine mahom posečena krila kriminalu, ali se posle stalo, i tu smo – gde smo?! Država gde se bogate ne samo kriminalci, nego postaju i “ugledni građani”, biznismeni, rukovodioci, visoki državni službenici…
Već odavno je rečeno da svaka država ima svoju mafiju, ali ovde mafija ima svoju državu! Malo li je?!
D.Eraković
