U SLICI I REČI
Grad gradom teatar čini, i to je dugo važilo za Šabac. Ovde je pozorišni život počeo još davne 1840, a Šabačko pozorište opstajalo je u vekovima. Međutim, izgleda da naprednjačku pošast, naizgled domaću, ne može da preživi. Od pozorišta sa najviše igrajućih dana, sa brojnim nagradama, a samo predstava „Perikle“ ih je donela 16, do festivala „Pozorišno proleće“ za najbolje predstave u Srbiji, ali je ono dolaskom naprednjačke upravnice navodno otkazano, ali to svakako nije ono proleće. A u oktobru, kada počinje nova sezona, Šabačko pozorište nema nijednu primijeru, dolaze im gostujuće predstave za skupe novce, glumci su isterani iz svoga doma… Nažalost, takva je kulturna scena u Srbiji, gde se iz budžeta izdvaja 0,7 odsto, a recimo samo je za vreme demokratskih vlasti izdvajao čak sedam odsto za kulturu. Nije zgoreg podstetiti na reči Vinstona Čerčila, koji je nudio krv, znoj i suze, ali nije dozvolio da se skrešu sredstva za kulturu, jer, kako reče, „pa zašto se onda borimo!?“.
D.E.
