Povodom sulude ideje za skraćenje časova od 30 min
U poslednje tri nedelje ad hoc ideje Ministarstva prosvete, za brzu popravku obrazovnog sistema, ne jenjavaju. Svaki novi dan u Srbiji osvane stav „mihi subito occurit“ (palo mi na pamet). Od pre neki dan, Minstru Dejanu Vuku Stankoviću i grupetku prosvetnih, podobnih i svakako nestručnih ljudi u njegovom okruženju, pala je na pamet genijalna ideja da se trajanje školskog časa smanji na 30 min. Već smo navikli da nikakvo istraživanje ne stoji iza ovih ideja koje se namnože na jutarnjem doručku uz jogurt i toplu perecu, a za svu „našu decu“. Prvi i jedini okidač za delovanje je ono što prvo padne na pamet predsedniku države. Ne prođe ni mesec dana, i prema narodnoj umotvorini „Car je go“, sva ministarstva se rastrče da poslušaju kralja. Da nije smešno, bilo bi tužno. Toliko plitkoumnosti u Ministarstvu prosvete koje posredno ili neposredno utiče na kvalitet rada ostalih ministarstava, nikada nije stanovalo. Resorni odbor za obrazovanje Srbija Centra ukazuje na samo niz logičkih pitanja i problema koji se mogu otvoriti, ovom odlukom koja nosi naziv, DANAS ZA SUTRA. Može li predmetni nastavnik koji ima prosečno 2 časa nedeljno, po zakonu 10 odeljenja po 30 učenika, (300 učenika) da obavi svoj posao valjano, pravedno, objektivno i kompetentno. Dotični nastavnik ima (fizika, recimo) 70 časova godišnje i 30 učenika po odeljenju. On ima ukupno 70 časova da 6 puta oceni 30 učenika, odnosno da da 180 ocena (3 u prvom polugodištu, i 3 u drugom, ne računajući zaključne ocene), Takođe, trebalo bi da ispredaje predmet koji se oslanja na udžbenik (oko 200 strana) i da učenik uradi najmanje 200 zadataka godišnje, (recimo iz fizike). Ako časovi traju 45 min, on u proseku na nivou godine po učeniku ima 105 min, a ako časovi traju 30 min, ima ukupno 70 min. Za predavanje, za utvrđivanje, za bar dve pismene provere, i 4 usmena odgovora. Ako se uzme u obzir da nastavnik (koji je operativan) koristi 5 – 7 min da evidentira čas u elektronskom dnevniku i 5 – 7 min za davanje instrukcija za domaći i utvrđivanje gradiva, nastavnik će raspolagati sa jedva 20 min operativnog rada u odeljenjima koja broje 30 učenika (nekada i više). Za celu godinu, vaše dete ima pravo na jedan sat radnog vremena predmetnog nastavnika u redovnom nastavnom procesu. Dopunska i dodatna nastava kod učenika i roditelja nisu baš popularne i usko su vezane za dodatan termin u školi, koji ne mora da se naslanja na kraj ili početak nastave, što učenicima koji dolaze sa perfiferije grada ili sa sela, pravi ogroman problem sa prevozom. Takođe, postavlja se pitanje, kako će prosvetni radnici ulaziti u „zakonski štrajk“ sa minimumom procesa rada. Prema ZOSOV-u, minimum procesa rada u školi je 30 min. Šta će biti zakonski minimum procesa rada, skraćenjem časova? Da li će nastavnici sa skraćenim radnim vremenom, tek sada biti anatemisani kao glavni neradnici u državi? Ministar prosvete, Dejan Vuk smatra da će nastavnici na kraćem času lakše kontrolisati dekoncentraciju učenika i „difuziju“ učeničkog mišljenja. Doduše tako mu je i došapnuo veliki Vođa. On je procenio da će se deca i roditelji radovati kraćim časovima, a i propisana apstinencija od mobilnih telefona će biti kraća i podnošljivija. Postavlja se opravdano pitanje kakve su to rezultate naša deca pokazala na testiranjima PISA, TIMSS i drugima? Da li su ti rezultati izuzetni, pa zbog toga ukidamo 20 – 30 odsto nastave? Šta ćemo sa preobimnim programima nastave i učenja? (kada i ko će ih ponovo artikulisati?) Da li je ovo socijalno poželjna mera, da se „dopadnemo“ deci i roditeljima? Da li je konsultovan nastavni kadar zemlje? Da li je bilo i hoće li biti javne rasprave debate, konsultovanja sa obrazovnim sistemima u zemljama regiona i Evrope? Da li je ova „brilijantna“ ideja usaglašena sa obrazovnim sistemima zemalja EU? Hoće li se Ministarstvo finansija sada izjasniti da nastavnici primaju preveliku platu s obzirom na to koliko rade? Šta ćemo sa autobuskim linijama prigradskih naselja koje su usklađene sa sadašnjim terminima nastave? Koji su to nastavnici, za koje Ministar (pr)osvete kaže da će se lako zaposliti i prigrliti školu, kada znamo da u ovom trenutku nedostaje preko 1.500 nastavnika matematike i fizike, a uskoro će ih biti 5.000 u deficitu. Šta će da rade roditelji dece nižih razreda? Kome i kada ćete produžiti dnevni boravak? Hoćete li onda „linearno“ smanjiti vreme održavanja završnog ispita maturskog, prijemnog? Da li će pismene vežbe trajati maksimalno 25 min, a pismeni zadaci 50 min? Hoće li Ministarstvo srezati i programe predmeta za 20 – 30%. Da li će Ministarstvo prosvete povećati broj časova u toku dana, da se deca ne bi vraćala kuću u 11.00? Kako će nastavnici koji rade u više škola pokrivati svoj rad, vremenski? Kada i kako ćete sve to normirati i korigovati u ZOSOV – u? (Zakon o srednjem i osnovnom obrazovanju). Da li mislite da će ovim skraćivanjem radnog vremena, i zabrana upotrebe telefona biti kraća, pa će se lakše svariti? Pandorina kutija pitanja.
U poslednjih mesec dana, Ministarstvo sa svojim sumanutim idejama šeta od nemila do nedraga. Najvaili su bar 4 velike izmene i to odmah. Čini se da Ministarstvo (pr)osvete ne zna da se pravila igre u toku utakmice ne menjaju, pa time ni da ne mogu menjati format nastave, niti implementirati ovako krupne izmene usred godine. U decembru i januaru izglasali su poguban Zakon o udžbenicima, (koji će učenicima razviti „nacionalni identitet“ i propisati mase knjiga koje nose u školu), najavili da će skratiti časove, da će zabraniti upotrebu mobilnih telefona (mestimično – delimično), da će ograničiti boravak dece na socijalnim mrežama. Poruka je potpuna jasna: ŠKOLA NIKOM I NE TREBA, dovoljno je biti drug ČLAN. Neki su opravdavali (ne)rad Ministarstva prosvete, da je zbog čestih promena ministara, izgubilo kompas iili ispustilo kormilo, sada je sasvim očigledno, da nisu NIKADA niti imali kompas NITI držali kormilo.
Dr Tatjana Marković – Topalović, predsednica Resornog odbora za obrazovanje Srbija Centra i narodni poslanik
