Postizborna groznica 5
Kakve veze imaju mladi krompirići, zelena salata, paradajz, tikvice i mladi luk sa sastavljanjem nove vlade Republike Srbije? Ili sve one trice i kučine i poneki antikvitet na buvljim pijacama sa Acom Vučićem Vučkom, novim-starim mandatarom? Ili svakorazne akcije u dućanima na ćošku i marketima kada cene idu dole i do 50% sa Ivicom Dačićem? U Bosni bi rekli – Niđe veze! Ali u zemlji Srbiji gde su i veća čuda moguća sve nabrojano je u direktnoj i namernoj korelaciji i uvek aktualno. Tako naš Aca sada duma da li da sastavi vladu samo od svojih poslušnika i diletanata ili mora da ubaci i spoljne igrače. Zapad ga pritiska da domaći likovi iz MMF i Svetske banke, kao Vujović, budu ministri i sprovode naloge svojih pravih šefova a Moskva gura svoje verne saradnike, iz SPS-a i stranke Nenada Popovića. Otud ničim izazvana poseta ruskoj prestonici pre neki dan i susret sa carem baćuškom Vladimirom Vladimirovičem koji je nedvosmisleno stavio do znanja našem baćuški šta od njega očekuje. S druge strane, kao i na svakoj pijaci, cene „plivaju“. Pre izbora socijalisti su stajali solidno i njihova cena je bila pristojno velika. Danas to već nije slučaj jer na izborima nisu prošli slavno pa Ivica ima problem i u samoj stranci da ostane neprikosnoveni autoritet. I možda baš zbog toga on se, jadan, nudi Vučku u svakoj prilici neprestano ponavljajući besmislicu kao što je ta da je najbolja vlada ona koju čine SPS i SNS. Najbolja za koga? Četiri godine su bili zajedno Ivica i Marica-Vučko, a rezultati su porazni. Niže plate i penzije, sve više građana ispod granice siromaštva, sve više mladih koji odlaze iz zemlje, urušavanje pravne države(slučaj Savamala), gušenje medija i bezobrazno laganje iz dana u dan koje sluđuje građane i građanke da više nisu sigurni ni da li su uopšte živi ili je to sve samo rijaliti šou, to su posledice zajedničke ljubavne avanture naprednjaka i socijalista. Zato se stari-novi Premijer verovatno pita-Pošto kilo Dačića, ovih dana, kada su na sve strane akcije i cene padaju. A kao što su na pijačne tezge stigle jagode tako su i pred vrata kabineta Premijera stigli i novi, mada ne baš sasvim sveži, politički proizvodi u liku i delu jednog Čede, pa Čanka, Zukorlića i još nekih. U samom kabinetu je već gužva. Naprednjačka bulumenta koja do sada nije dobila priliku da pokaže šta sve ne zna i ne ume k’o zapeta puška čeka da ih Aca Veliki pozove a njihova cena je, pa-sitnica. „Čekaju nas teške i bolne reforme“, ponavlja Premijer k’o papagaj i danas kao i tokom protekle četiri godine i najavljuje „borbenu vladu“. Kao da se sprema u boj, kao da smo u ratu i kao da bi takva vlada bila garant da će Srbija, koliko-toliko, uhvatiti priključak sa civilizovanim svetom. Dakle, ne vlada sposobnih a ne partijskih jurišnika, ne vlada stručnjaka u svojim oblastima, ne vlada i u svetu priznatih već „borbena vlada“. U tom slučaju Premijer može da se proglasi za generala ili kao svojevremeno Franko u Španiji za Generalisimusa. Da vlada postane ratni štab i da se uvede vanredno stanje u celoj zemlji. Mada, ako je ovo trenutno stanje redovno onda smo svi u velikom problemu. Mnogo većem nego što je taj kolika je cena na političkoj pijaci jednog Dačića, Čede ili bilo kog od veselih likova koji „ćame ćekajući“ na tezgi, u tržnici kod Vučka. Tu možda pomogne jedino neka akcija tipa „Ne davimo Beograd“, stalna okupljanja sve većeg broja građana na ulicama i trgovima, e da bi se oborile cene onih koji sada vode državu u propast. Rasprodaja, takoreći. NAVALI NARODE – JOŠ MALO PA NESTALO!
P.S. Za naslov ove kolumne zahvalnost autora Borki Pavićević
Piše Dragan Karalazić