KALAUZOM PROTIV KLJUČA
Skromnije nego ikada ranije Šabac je 22. april obeležio kao Dan grada. Priređeno je niz manifestacija, uglavnom kulturno-istorijskog sadržaja. Na Savskoj aveniji otkrivena je skupltura „Dijalog“ Marka Vukše, na Gradskom trgu otvorena je izložba “Ugledni Šapčani i Podrinci“, u Šabačkom pozorištu prigodna izložba „180 godina pozorišnog života u Šapcu“, u Biblioteci šabačkoj izložba “Mostovi“, a u Gradskoj kući kasno popodne uručene su Aprilske nagrade. Međutim, nakon promene lokalne vlasti mnogo toga je promenjeno u gradu, ne nabolje, a pre svega što se tiče transparentnosti. Tek kad je postavljena skulptura „Dijalog“ znalo se o čemu se radi, jer gradska uprava nije obavestila širu javnost i medije o radovima, ceni i ostalom. Takođe, šira javnost nije upoznata ni sa nosiocima Aprilske nagrade, ko su i po kom kriterijumu nagrađeni. A nosioci nagrade ako su sa strane dobijaju i Ključ grada, barem je to tako bilo ranije. Inače, od 2015. godine 22. april se obeležava kao Dan grada Šapca, u spomen kada su Turci napustili grad 1867. godine. Ovaj datum izabran je umesto ranijeg praznika obeležavanog 23. oktobra, kao dan sećanja na oslobođenje od Nemaca. Ispostavilo se, nakon dolaska demokratske vlasti 2000. godine, da su odmah po oslođenju počele i partizanske represije i ubijanja građana bez suda. Ustanovljene Aprilske nagrade imale su civilizacijsko i demokratsko obeležje, i davane su najistaknutijim pojedincima i kolektvima za unapređenje života u Šapcu kao i za osvajanje demokratskih sloboda. Tako su Ključ grada poneli, pored ostalih, Olja Bećković, Vukašin Obradović, redakcija lista „Danas“, Rodoljub Šabić, novinar uz Grocke Milan Jovanović, kome je spaljena kuća, Aleksandar Obradović, uzbunjivač iz Krušika koji još uvek čeka pravno razrešenje ove velike afere… To dovoljno govori o demokratskom opredeljenju tadašnjih gradskih vlasti, jer je Šabac sve do oktobra prošle godine bio jedini slobodan grad u Srbiji i gde na vlasti nisu bili naprednjaci. A promena lokalne vlasti desila se na krajnje brutalan način, kada su bile upregnute sve naprednjačke sile uz pomoć organizovanih kriminalnih grupa. Dokaz za to što je Gradska izborna komisija poništila izbore na svih stotinu biračkih mesta, ali se to kasnije uz sadejstvo Upravnog suda u Novom Sadu „ispeglalo“ sve u korist liste Aleksandra Vučića. Za sve ovo vreme nije reagovao ni Ustavni sud ni tužilaštva za organizovani kriminal iako su podnete brojne krivične prijave. Za ovih pola godine evidentno je opredeljenje naprednjačke vlasti. Prvo su ukinuli Startit centar, kojim je godinama vrlo uspešno radio, nezakonito su smenjene direktorke Šabačkog pozorišta i Narodnog muzeja, za izdavanje kao obične njive data je parcela novoprojektovane kvantaške pijace gde su već postavljene instalacije za kanalizaciju i vodovod, gradska higijena je na nižem nivou nego ranije, počela su otpuštanja u javnim preduzećima i zapošljavanja naprednjačkih kadrova… Bilo je i velikih propusta tokom pandemije tako da je u Gerontološkom centru od 156 korisnika bilo zaraženo čak 125, a 22 su preminula. O vrednosnim orijentacijama dokaza je što su sredstva za medijske projekte odobravana po naprednjačkim merilima. Od ukupno 30 miliona dinara, što je 20 odsto manje nego prethodne godine, najviše, 13 miliona dinara, izdvojeno je TV As koja je bila promoter naprednjaka u kampanji, a na primer regionalnoj TV Šabac nije dato ni dinar, kao ni „Podrinskim novinama“ čiji su projekti odobravani i od republičkih vlasti kao i od Evropske unije. Znatna sredstva otišla su mahom portalima, a neki su registrovani i u toku konkursa. Uostalom, tako je to svuda po Srbiji.
D.Eraković