• Naslovna
  • Politika
  • Društvo
  • Kultura
  • Sport
  • Region
    • Loznica
    • Ljubovija
    • Bogatić
    • Vladimirci
    • Mali Zvornik
    • Koceljeva
    • Krupanj
  • Projekti
    • Glineni golubovi
    • Zajednički glas ZA slobodu medija
    • Mediji kao kritičke oči i uši građana, ili…?
    • Penzija nije kraja života već novi početak
    • Lomio sam vetru krila
    • Bez žena nema opstanka sela
    • Šabac, grad Jevrema, Luke, Vinavera i naših potomaka
    • Mladi na selu
    • Šabac moj grad
    • Moja škola
    • Lični pratilac – najdivniji, najhumaniji i najzahtevniji posao
    • Penzioner
    • Moje pare – moji snovi
  • Kolumne
    • Đorđe Mijailović
    • Isidora Kovačević
    • Branislav Sekulović
    • Prof. Paja Labud
    • Mali Đokica
    • Dragan Karalazić
    • Rade Đergović
    • Dragan Eraković Coka
    • Siniša Mozetić
  • Hronika
  • Zanimljivosti
  • Razno
    • Hanibal Kovač
    • Stevan Matić
  • Kontakt
уторак, јун 17, 2025
  • Login
Podrinske
Klub prijatelja
  • Naslovna
  • Politika
  • Društvo
  • Kultura
  • Sport
  • Region
    • Loznica
    • Ljubovija
    • Bogatić
    • Vladimirci
    • Mali Zvornik
    • Koceljeva
    • Krupanj
  • Projekti
    • Glineni golubovi
    • Zajednički glas ZA slobodu medija
    • Mediji kao kritičke oči i uši građana, ili…?
    • Penzija nije kraja života već novi početak
    • Lomio sam vetru krila
    • Bez žena nema opstanka sela
    • Šabac, grad Jevrema, Luke, Vinavera i naših potomaka
    • Mladi na selu
    • Šabac moj grad
    • Moja škola
    • Lični pratilac – najdivniji, najhumaniji i najzahtevniji posao
    • Penzioner
    • Moje pare – moji snovi
  • Kolumne
    • Đorđe Mijailović
    • Isidora Kovačević
    • Branislav Sekulović
    • Prof. Paja Labud
    • Mali Đokica
    • Dragan Karalazić
    • Rade Đergović
    • Dragan Eraković Coka
    • Siniša Mozetić
  • Hronika
  • Zanimljivosti
  • Razno
    • Hanibal Kovač
    • Stevan Matić
  • Kontakt
Bez rezultata
Pregled svih rezultata
  • Naslovna
  • Politika
  • Društvo
  • Kultura
  • Sport
  • Region
    • Loznica
    • Ljubovija
    • Bogatić
    • Vladimirci
    • Mali Zvornik
    • Koceljeva
    • Krupanj
  • Projekti
    • Glineni golubovi
    • Zajednički glas ZA slobodu medija
    • Mediji kao kritičke oči i uši građana, ili…?
    • Penzija nije kraja života već novi početak
    • Lomio sam vetru krila
    • Bez žena nema opstanka sela
    • Šabac, grad Jevrema, Luke, Vinavera i naših potomaka
    • Mladi na selu
    • Šabac moj grad
    • Moja škola
    • Lični pratilac – najdivniji, najhumaniji i najzahtevniji posao
    • Penzioner
    • Moje pare – moji snovi
  • Kolumne
    • Đorđe Mijailović
    • Isidora Kovačević
    • Branislav Sekulović
    • Prof. Paja Labud
    • Mali Đokica
    • Dragan Karalazić
    • Rade Đergović
    • Dragan Eraković Coka
    • Siniša Mozetić
  • Hronika
  • Zanimljivosti
  • Razno
    • Hanibal Kovač
    • Stevan Matić
  • Kontakt
Bez rezultata
Pregled svih rezultata
Podrinske
Bez rezultata
Pregled svih rezultata

Породична носталгија

07/01/2024
u RAZNO
0 0
0
Noćni retro talasI
179
Deljenja
497
Pregledi
Share on FacebookShare on Twitter

Крај и почетак године сваке период преиспитивања је, вајкања,

Једнима надања, другима кајања,

Жеља и сећања.

Тако сам у детињству непрежаљеној мајци Биљани,

Страних језиика професорки најсличнији био.

Болешљи(ка)в, нежан, помало плашљив,

Не ретко усамљен, стидљив.

За незаборав, васпитавала ме она да учтив будем, пристојан и фин.

А тада бејах школи, књигама и музици (али и шаху) посвећен, срамежљив,

Осетљив мезимац, прâви „мамин син“.

 

Затим сам на оца Радмила да се угледам настојао,

Свестраног човека, цењеног интернисту-кардилога и шефа санитета подринског,

Приврженог цркви,

Директора болнице и савезног посланика,

Тежио да бар делимице боем будем,

И доиста, у многочему опуштенији и слободнији сам постајао,

За риболов и аутомобиле заинтересован,

У даљем образовању и дружењу,

Па и са девојкама у љубави, прилично сам напредовао,

Као и у наклоности према храни, неупоредиво мање пићу.

У свему са добрано пробуђеном страшћу.

Но, мог јединственог тату скоро ни у чему, нарочито у харизми, никада нисам

Ни приближно достигао.

 

Прошле су тако деценија пар,

Стабилизовао се, запослио,

Касније оженио, децу сам добио,

Многе земље и мора посетио, лепу каријеру текао

Изгледа и професионални, чак јавни углед, тврде неки, не без напора стекао.

Па сам већ као сасвим зрео на свог деду по оцу Жику,

Рођеног Шапчанина понешто, веле, подсећао,

По мêнама шала и озбиљности,

По крајностима у расположењима,

По ревности али и одређеним слабостима.

Нажалост, поодавно је он, и пре мог рођења увелико покојни био.

Само сам га с пожутелих фотографија, поносног у униформи среског начелника гледао,

И таквог запамтио.

 

Да, једно време ужурбаношћу и нестрпљивошћу,

Штавише и ходом мојој баки по мајци,

Премилој мака Мици из Глушаца Марковића родом, безмало сам уподобљен био.

Њену сету, бриге, немире

Туге и речитост побожног ћутања,

Али и дар за свете породичне вредности

По свему судећи наследио.

 

А онда се изненада дошуњала, на врата закуцала и „прва“ старост,

Кренуло да ме успоравање обузима.

У деку мо мајци, Чеду, чувеног шабачког лекара из Мишара пореклом у његовим позним годинама сам се претварао.

(Иначе, он ме је још као школараца много чему научио.)

Шетао, читао и све више писао.

Размишљао, успоменама се хранио,

Упадљиво мање путовао, ретка пријатељства неговао.

Све раније на спавање ишао,

Једва сат и нешто после свитања, већ начет болестима, ненаспаван се будио.

 

И ево, као да се сада својој по оцу старамајци Сурдуличанки, нана Заги,

по понашању, не и по бројним њеним врлинама примичем.

Тој трговачкој ћерки вредној, до конца живота младалачког духа а опрезној и мудрој.

Мање сам на ногама, све више седим, каткад и дању лежим.

Замарам се брзо, све чешће тешко дишем,

Грбавим се, не престајем да сêдим,

У мобилни телефон, као она у телевизор некада сатима,

Критички анализирајући, помно слике гледам.

И неки свој забран, уточиште у глави неуспело тражим.

А редовно се у себи за здравље своје деце свесрдно молим,

Док све оне којих из породице изворне моје болно нема,

А заправо преостао нико није,

Док сам у стању, заувек их дубоко поштујем, у срцу брижљиво чувам,

И очију замагљених,

Неизмерно волим.

Зоран Р. Томић 

 

NASLOVNA STRANA

Podrinske

© 2020 Podrinske

Kolumne

  • Isidora Kovačević
  • Đorđe Mijailović
  • Dragan Eraković Coka
  • Branislav Sekulović
  • Mali Đokica
  • Prof. Paja Labud
  • Dragan Karalazić

Pratite nas

Welcome Back!

Login to your account below

Forgotten Password?

Retrieve your password

Please enter your username or email address to reset your password.

Log In

Add New Playlist

Bez rezultata
Pregled svih rezultata
  • Naslovna
  • Politika
  • Društvo
  • Kultura
  • Sport
  • Region
    • Loznica
    • Ljubovija
    • Bogatić
    • Vladimirci
    • Mali Zvornik
    • Koceljeva
    • Krupanj
  • Projekti
    • Glineni golubovi
    • Zajednički glas ZA slobodu medija
    • Mediji kao kritičke oči i uši građana, ili…?
    • Penzija nije kraja života već novi početak
    • Lomio sam vetru krila
    • Bez žena nema opstanka sela
    • Šabac, grad Jevrema, Luke, Vinavera i naših potomaka
    • Mladi na selu
    • Šabac moj grad
    • Moja škola
    • Lični pratilac – najdivniji, najhumaniji i najzahtevniji posao
    • Penzioner
    • Moje pare – moji snovi
  • Kolumne
    • Đorđe Mijailović
    • Isidora Kovačević
    • Branislav Sekulović
    • Prof. Paja Labud
    • Mali Đokica
    • Dragan Karalazić
    • Rade Đergović
    • Dragan Eraković Coka
    • Siniša Mozetić
  • Hronika
  • Zanimljivosti
  • Razno
    • Hanibal Kovač
    • Stevan Matić
  • Kontakt

© 2020 Podrinske