DANI ERMITAŽA U BEOGRADU
U okviru manifestacije „Dani Ermitaža u Srbiji“ u Beogradu je od 24. septembra do 24. novembra održana izložba „Carski porcelan“. Izuzetna postavka dvorskih servisa iz epohe dinastije Romanov rezultat je plodne saradnje petrogradskog Ermitaža i Narodnog muzeja Srbije. Obuhvatila je umetnička dela, verne svedoke istorije, kulture i umetnosti dvorskog i ličnog života ruskih careva.
Dragoceno nasleđe, nedeljivi deo ruske baštine, stvarano je od sredine XVIII do prvih decenija XX veka, od carice Jelisavete do Nikolaja II. Reč je o remek-delima porcelanske umetnosti, koje su savremeni umetnici i majstori Carske fabrike porcelana u Sankt Peterburgu izradili po originalim predmetima korišćenim tokom obroka, prijema i proslava u Zimskom dvorcu i drugim rezidencijama ruskih careva. Precizno rekonstruišući i reprodukujući svedoke gotovo tri prohujala veka upečatljivo su i na najleši način predstavili dvorsku atmosferu i afinitete šest imperatora carske Rusije.
Tradicija dvorskog porcelana počela je u peterburškoj manufakturi, izradom prvog stonog i desertnog ansambla za ličnu upotrebu carice Jelisavete Petrovne (1741-1761). U rusku porcelansku priču – tokom mesec dana trajanja izložbe – srpsku publiku su uvodili servisi „Jelisaveta“, „Sopstveni“ i „Randevu“, polihrono oslikani preko glazure, pozlaćeni i po pozlati iglom gravirani. Epohu cara Aleksandra I (1801-1825) predstavili su ansambli „Gurjevski“ i „Belevedere“, namenjeni za doručak ili završetak praznične dvorske trpeze. O ukusu Nikolaja I (1825-1855) svedočili su servisi „Kotedž“ i „Gotski“, reprodukovani na osnovu onih koji su korišćeni u istoimenoj palati u rezidenciji Petrov dvorac.
Deo beogradske postavke bio je i „Banketni“ servis, 1866. godine izrađen za venčanje velikog kneza Aleksandra Aleksandroviča i danske princeze Dagmare (Aleksandra III i Marije Fjodorovne). Vreme Aleksandra II (1855-1881) predstavljeno je i servisom „Morska Država“, korišćenim na carskim brodovima, koji pripada kolekciji „jahtinih“ servisa a stvoren je po uzoru na onaj sa jahte „Država“. O epohi dva poslednja ruska cara, Aleksandra III (1881-1894) i Nikolaja II (1894-1917), svedočio je „Rafaelov“ servis, nazvan po velikom umetniku renesanse. Nastao je u vreme obeležavanja 400. godišnjice rođenja Rafaela Santija, a ukrašen je motivima sa njegovih crteža iz lođa Vatikana i Rafaelove lože u Zimskom dvorcu.
Ermitaž je po galerijskom prostoru najveći umetnički i kulturno-istorijski muzej u Rusiji i jedan od najvećih u svetu. Nalazi se u Petrogradu, i zauzima šesto mesto na svetskoj listi najposećenijih. U 2021. imao je gotovo 1,7 milina posetilaca. Osnovan je 1764. godine, kada je od berlinskog trgovca Johana Ernesta Gockovskog carica Katarina Velika kupila veliku kolekciju slika. Za javnost je otvoren 7. decembra 1852. i ima više od tri miliona eksponata. Muzejska zbirka raspoređena je u šest zgrada na obali Neve, a glavna među njima je nekadašnja rezidencija ruskih careva Zimski dvorac.
Vlasništvo je države.
Beogradsku izložbu izuzetnih dvorskih servisa pratili su i svečani portreti ruskih careva, veličanstverne panorame Sankt Peterburga, i slike carskih rezidencija i trpeza. Stone kompozicije bile su u dezenu carske krune, monograma, školjki, spirala i raznih figura. Kao „posebnu glavnu stvar“, svečano postavljen dvorski sto uključio je i dekoracije.
Postavka je obuhvatila i dekorativne tanjire iz raznih serija, na kojima su prikazani pejzaži, arhitektura ili motivi iz dela Prokofjeva, skulpture i prelepe vaze „Cvetni kaleidoskop“ i „Cveće Aleksandrije“. Pažnju posmatrača privlačile su i tri minijaturne figure, „Zaljubljeni“, „Dama sa maskom“ i „Dama sa papagajem“, dela ruskog umetnika Konstantina Andrejeviča Somova (1869-1939). Enterijer i atmosferu Ermitaža u Beogradu nosile su multimedijalne reprodkcije, koje su davale živost davno prohujalom vremenu i dvorskom životu u carskoj Rusiji.
Skulptura „Devojka sa obramicom“ („Vodonoša“), replika dela vajara Stepana Stepanoviča Pimenova (1784-1833), svojevrsna vizit-karta ruske porcelanske umetnosti u vreme Aleksandra I, zauvek je ostala u beogradskom Narodnom muzeju kao Ermitažov dar.
U okviru „Dana Ermitaža u Srbiji“ ogranizovana je i izložba tapiserija i igračaka, koja je izbrisavši muzejsku zabranu doticanja eksponata preporučila da se izloženi predmeti dožive – i okom i prstima.
Tekst i foto: Ž. Vojinović
Naslovna fotografija: Ermitažov dar Srbiji
