SELU SE MNOGO OBEĆAVA PRED IZBORE, A DAN NAKON ISTIH SVE JE SUPROTNO
Srđan, Mitrašinović, direktor Turističke organizacije grada šapca
Prilike na selu su jako teške, imajući u vidu veliki disparitet svega što jesu inputi u poljoprivrednoj proizvodnji sa jedne i gotovih proizvoda sa druge strane. Ukoliko tome dodamo najniže i najneredovnije subvencije u Evropi i potpuno odsustvo sigurnosti plasmana, ne čudi što nam sela ostaju prazna. U takvim uslovima jasno je da položaj svih stanovnika sela, bez obzira na pol i životnu dob, nije lak, a ni jednostavan.
Položaj žena na selu je težak, a patrijarhalno vaspitanje i predrasude ograničavaju njihov napredak. Važno je ukazati da je neophodno akcenat staviti na njihovo obrazovanje, ekonomsko osnaživanje, podizanje svesti o značaju zdravlja. Kažem ovo jer oko 50 posto žena koje žive na selu nisu zaposlene ili nisu nikada radile, što znači da nemaju socijalno, penzijsko i zdravstveno osiguranje. Naša sela uglavnom su i dalje patrijahalne i tradicionane sredine, pa su tako muškarci vlasnici, a rad žena u kući nije plaćen, jer te poslove vide kao njihovu obavezu.
Sve dodatno otežava činjenica da nemaju mogućnost da u svojim selima uživaju u kulturnim dešavanjima, a česte su i situacije u kojima im vreme i finansije ne dozvoljavaju odmore. Jedno je sigurno, danas se o problemima žena na selu i njihovom položaju govori više nego što je to slučaj bio ranije, ali pravu istinu možete čuti samo od žena koje žive tim životom, jer su one te koje osećaju probleme sa kojima se susreću i najbolje znaju koje to potrebe imaju.
Ukoliko se bavite istraživanjem podataka, videćete da je znatno manji broj žena nosilac poljoprivrednog gazdinstva, što bi na prvi pogled ukazivalo na još jedan primer neravnopravnog položaja. Opet, ukoliko pogledate detaljnije, videćete interesantne stvari. Reč je uglavnom o gazdinstvima koja se bave proizvodnjom ozbiljnog obima, ta gazdinstva su najčešće u sistemu PDV-a, pa su te žene na sebe preuzele, pored onih standardnih poslova, obimnu i ne baš jednostavnu administraciju.
Sigurno da je mehanizacija olakšala, ubrzala i pojednostavila mnoge poslove na selu, ali tempo života, potrebe koje savremeno vreme postavlja pred seosko domaćinstvo, nebriga resornog ministarstva, naterali su ljude na selu da povećavaju obim svoje proizvodnje kako bi se izborili, ne da žive, već da opstanu. To je anuliralo olakšice koje je donela mehanizacija sa sobom i onu kategoriju slobodnog vremena dodatno smanjila i svela na praznike upisane crvenim slovom, jer naša sela i dalje čuvaju ono što jesu naše nasleđe, običaji, tradicija. I dalje taj naš pravoslavni duh stanuje u srpskom selu.
Potrebna su hitno sistemska i dugoročna rešenja, realna, ostvariva, dobronamerna za naše selo, to je put da sela opstanu, a ozbiljno su ugrožena. Za opstanak sela neophodni su mladi bračni parovi i jake porodice. Džaba vam njive, livade, pune staje, ukoliko nema sloge, a selom se ne čuje dečija graja. To je ključ svih pitanja!
Zašto se ne poštuju predizborna obećanja koja se u kampanjama daju između ostalog i ženama na selu, a odnose se na njihov položaj?
Nešto se ne sećam da je bilo baš predizbornih obećanja upućenih položaju žena na selu. To su, eto, opet zaboravili, koliko im je to važno, ali da ipak uzmem u obzir mogućnost da sam prevideo neko obećanje dato ženama koje žive na selu. Selu se, generalno, puno obećava pred svake izbore, a dan nakon istih sve je suprotno. Odličan primer je pred vama, nedavno je puno toga obećano, a nakon 21.juna poskupelo je gorivo, pristigli su značajno veći računi za električnu energiju, pšenici, višnjama, šljivi određena je cena ispod nivoa rentabilnosti. Iznevereni su i uzgajivači stoke, cene su dosegle višegodišnji minimum i niko ne vrši otkupe, čak ni po tim cenama koje su daleko ispod ekonomskog minimuma opravdanosti. Nisu zaboravljeni ni proizvođači mleka kojima pojedine mlekare dele obaveštenja o novim nižim otkupnim cenama mleka.
Dakle, pomislićete da sam se udaljio od teme, ali mišljenja sam da vam govorim o suštini, da vam ovim ukazujem na ono što jeste u biti osnovni problem, da od toga treba krenuti i to brzo, ozbiljno i odgovorno. Kažem to, jer sam duboko uveren u ispravnost svog stava, a temeljim ga u činjenici da i pored svega navedenog naš budžet drži poljoprivreda. Upravo ova o kojoj sam pričao, prepuštena sama sebi, ona koju nose na svojim plećima poljoprivrednici boreći se od danas do sutra sa brojnim problemima. To mogu da iznesu samo jake i složne porodice, one koje se, uprkos problemima, nekada različitim mišljenjima i stavovima, iznad svega poštuju, vole i uvažavaju. To vam dovoljno govori o teškom položaju svih ljudi na selu. Ukoliko rešimo ove ključne probleme, dobićemo priliku da se detaljnije brinemo i o svim drugim pitanjima koja su jako važna i koja bi dodatno poboljšala položaj, ne samo žena, već i dece koja žive na selu.
D.D.
