Predsednik Mesne zajednice Mačvanski Belotić Svetomir Rosić za „Podrinske“
Mačvanski Belotić, selo u opštini Bogatić, ima 1.300 stanovnika, a preovlađuju staračka domaćinstva. Stanovništvo se pretežno bavi povrtarstvom, a prosek veličine poljoprivrednog gazdinstva je pet hektara. Meštani u selu imaju mahom sve što im je potrebno, te nisu primorani da bez preke potrebe odlaze put Bogatića ili Šapca.
Dom kulture je nedavno renoviran i u njegovu rekonstrukciju je uloženo 200 hiljada dinara. U njegovim prostorijama okuplja se četrdesetak članova Kulturno- umetničkog društva „Milić od Mačve“ . Fudbalski klub „Napredak“ ove godine je prešao u viši rang i njegovi članovi su dečaci iz sela, dok su samo trojica sa strane. Za dobre rezultate imaju i kvalitetnu infrastrukturu- fudbalski tereni su renovirani sa postavljenim reflektorima i tribinama. Atletski klub „Mika Mitrović“ okuplja decu do četvrtog razreda koja takođe ostvaruju zapažene rezultate.
Ambulanta je nedavno okrečena, ali lekar dolazi jednom nedeljno. Predsednik Mesne zajednice Mačvanski Belotić Svetomir Rosić kaže da su imali u planu da otvore apoteku, ali nije bilo zainteresovanih za ovu investiciju. Unutrašnjost crkve još nije sređena, a selo ima i pet velikih prodavnica. U Mačvanskom Belotiću posluje firma koje otkupljuje povrtarske kulture za domaće i rusko tržište. Stanovnici se sve ređe opredeljuju za stočarstvo zbog niske otkupne cene, a poraslo je interesovanje za sadnju maline zbog primamljive cene. U Belotiću ima oko četiri hektara zasada maline u prošloj godini.
Šest domačinstava se bavi proizvodnjom duvana, među njima i Rosić, čiji je otac započeo tu tradiciju ’92 godine.
-Najveći problem poljoprivrednih proizvođača u našem kraju isti je kao i kod svih drugih- ne znamo kolika će biti krajnja cena našeg proizvoda. Zbog toga sam odlučio da počnem da se bavim proizvodnjom duvana, budući da je njegova cena poslednjih sedam godina nepromenjena, jedino zavisimo od vremenskih uslova. Na površini od deset hektara, godišnja proizvodnja je 20 tona, a u selu oko 100 tona. Ovo je sezonski posao, koji podrazumeva tri meseca efektivnog rada. U drugim granama poljoprivredne proizvodnje su velika ulaganja, a za vreme tog procesa šest puta se promeni cena krajnjeg produkta- kaže Rosić.
Opciju za bavljenje nekim drugim zanimanjem, osim u trgovinama ili zanatskim poslovima kod kuće, meštani uglavnom nemaju. On kaže da bi dosta mladih pokrenulo neki posao, ali je problem komplikovana administrativna procedura, te se zbog toga češće odlučuju za rad na crno ili odustaju od bilo kakvog posla iz straha od besparice i dodatnih problema.
-Povraćaj PDV-a na đurivo i gorivo je zanemarljivo mali. Ljudi potroše 500- 600 litara, a država im vrati 15 litara goriva. Za taj novac, oni moraju da provedu mnogo vremena čekajući u redovima. Treba pojednostaviti proceduru i konkretizovati cene svih proizvoda, pa da poljoprivrednici sami odluče da li im se određeni posao isplati ili ne- dodaje on.
Na pitanje koji je problem mladih na selu, osim neizvesnosti u bavljenju poljoprivredom, Rosić kaže da ni oni sami ne znaju šta žele.
-Mi ne možemo od sela napraviti grad. Imaju asfalt, prodavnicu, kafić, diskoteku, sportske aktivnosti, internet, sve im je mogućeno, a oni opet žele da budu u gradu. Ja ne vidim problem. Ko hoće da radi, on će zaraditi. Ja nisam gradski tip, volim da sam u selu. Smatram da u selu imamo sve uslove kao u gradu za normalan život, samo ako se potrudimo da ih iskoristimo- ističe on, pozivajući se na svoje trogodišnje iskustvo života u Beogradu, koji ga nije impresionirao ni u kom pogledu.
Zadovoljan je saradnjom sa opštinom Bogatić i njenim predsednikom, koji je uvek rado izlazio u susret njihovim zahtevima. Pomogao je u finansiranju humanitarnih aktivnosti kako bi skuplii novac za lečenje bolesnog dečaka, a opština je donirala izvesnu sumu novca. Organizovao je i autobuski prevoz za članove kulturno- umetničkog društva kada je bilo potrebno.
Od manifestacija, najpoznatija je „Mačvanska lila“, koja je ove godine poprimila karakter celodnevnog programa, sa propratnim sportskim i koncertnim aktivnostima. Pre dve godine počeli su sa organizovanjem „Tucijade“ za decu u crkvenom dvorištu uz prigodne nagrade. Druženje je naišlo na lep odziv, pa su ove godine dolazila i deca iz drugih sela. Cilj je, ističe Rosić, da omladinu izvedu napolje kako bi kvalitetno proveli vreme u druženju.
Predsednik Mesne zajednice kaže da u selu ima dosta neoženjenih, a vrednih i dobrih momaka. I dece je, nažalost, sve manje, pa je tako u osnovnu školu u prvi razred pošlo njih četrnaestoro. Rosić, koji je ’84 godište, seća se da je u njegovoj generaciji bilo 40 đaka, i od tada je broj novoupisanih počeo drastično da opada. Istovremeno, projekat za izgradnju obdaništa sa dva odeljenja ušao je u opštinski budžet i radovi bi trebali uskoro da počnu.
D.Dimitrijević