Dejan Gluvić iz Metlića za „Podrinske“
Dejan Gluvić na porodičnom imanju u Metliću živi sa suprugom, troje dece, ocem, majkom, bratom i snajkom. Bavi se ratarstvom i na pet hektara zemlje seje pretežno pšenicu i kukuruz, od čega su dva hektara njegova, a tri uzima pod zakup. Od voća sadi jagode na 50 ari. Ranije se njegova porodica bavila zemljoradnjom i tovom svinja u većoj meri, držali su i muzne krave, ali su poslednjih sedam godina značajno smanjili broj grla stoke. Nekako se to poklopilo sa njegovim zaposlenjem u školi u Volujcu 2008. godine, gde radi kao pomoćni radnik. Supruga je takođe zaposlena u istoj obrazovnoj ustanovi, te im je poljoprivreda sporedni izvor prihoda.
Gluvić uglavnom proizvodi za sopstvene potrebe i ne pronalazi sebe u nekoj obimnijoj proizvodnji.
-Opredelio sam se za posao u školi, jer mi pruža osećaj sigurnosti, imam zagarantovano penziono i socijalno osiguranje, a od poljoprivrede kao porodica ostvarujemo dodatan prihod za kuću i vrlo malo plasiramo u prodaju- kaže Gluvić.
Variranja u ceni su velika, pa se često desi da kad imaju količinu, nemaju dobru cenu proizvoda, i obrnuto. Do 2010. godine su funkcionisali kao gazdinstvo, a onda su počeli postepeno da smanjuju proizvodnju, posebno kada se dve godine ranije on zaposlio. Nije mogao da uskladi dva posla, budući da poljoprivredni radovi zahtevaju posvećenost, često i noćni rad, pa nakon toga jutarnje odlaske u školu.
Za sada ne razmišlja o proširenju proizvodnje, bar dok se ne stabilizuje tržište poljoprivrednih proizvoda.
-Kad osetim da se tržište stabilizovalo, lako ću proširiti proizvodnju. Vratio bih se tome, jer sam odgajen na selu i vuče me ljubav prema poljoprivredi. Volim da sednem na traktor, da obrađujem zemlju, ali ako idem u minus, čemu to vodi- pita se on i dodaje da mora da misli na budućnost svojih naslednika, te ne sme mnogo da rizikuje.
Ovako, sa troje dece koje supruga i on školuju, zaposlenja koja imaju garantuju finansijsku sigurnost i samim tim izvesniju budućnost za njegovu porodicu, zaključuje.
