Od nekadašnje milicije dobijena je policija koja bi trebalo da, kao u svim civilizovanim zemljama, štiti građane, njihovu imovinu i javni red i mir. A policija pod naprednjačkom upravom to ne radi, štaviše dešava se da je upletena u koloplet sa mafijašima i kriminalcima. Pa tako pre dvadesetak dana, prilikom blokade šabačkog mosta, policajci u civilu snimali su te iste građane, a kada je bahati vozač “audija” naleteo i povredio Dušana Tufegdžića, koopredsednika Pokreta”Buđenje”, ta dična policija ništa nije učinila da zaštiti građanina. Cinično su dobacivali da to nije njihova nadležnost, već saobraćajne policije. Izgleda da su to sve vajni detektivi koji se bave oveštalim ubicama i razbojnicima, dilerima i ucenjivačima… Prethodno, na blokadi mosta, 27. novembra prošle godine, svojim nečinjenjem policija je izazvala haos. Petnaest minuta pre okončanja blokade policija se povukla, navodno ne zna se ko je to naredio, a onda su istupili neprednjački batinaši na čelu sa bagerom koji je kašikom krenuo na građane. Tom prilikom umalo je izbegnuta tragedija da stradaju građani a među njima i deca. Od tada policija, uz puno sadejstvo tužilaštva, ništa nije preduzela da se pohapse vinovnici ovog zlodela. Nešto kasnije osvanule su poternice protiv urednice Podrinskih, Isidore Kvačević, advokata Aleksandra Mijalovića i maloletne osobe, ali pod punim imenom. Podnete su kirivične prijave, a policija zataškava i ovaj kriminalni akt. Policija je, nažalost, kriminalizovana, a tek šta reći o nedavim bahanalijama u Priboju kada su prizivali novu Srebrenicu. Naravno, sve ovo pokazatelj je da ova zakonom ovlašćena oružana sila služi nečem drugom, pre svega režimu, na čelu sa ministrima debelo upletenim u kriminalna dela. Policija nije reagovala ni prilikom rušenja u Savamali, ćutala je i kukavički se krila. Tadašnji gradonačelnik Beograda Siniša Mali se hvalio da je rušenje uspešno obavio. Otac ministra policije Nebojše Stefanovića uhvaćen je u trgovini oružjem iz Krušika, ali na štetu ove državne firme. Ništa bolji nije ni novi minister policije, Aleksandar Vulin, koji se javno šegači sa nekih 200.000 evra, navodno da ih je dobio od tetke iz Kanade. O odnosima u policiji, da se oni pravi, profesionalni policajci proganjaju i sklanjaju na sporedna mesta, dovoljno je podsetiti na inspektora Dejana Jovića, koji je uhapsio Veljka Belivuka za ubistvo. Onda kreće šikaniranje tog časnog inspektora Jovića, čak je i osuđen, a onda i preminuo, ali nije zvanično rehabilitovan, a oni “prljavi policajci” nisu odgovarali.
Uzgred i policijska ekipa koja je uhapsila Darka Šarića, najvećeg poznatog srpskog narkodilera sa šest tona kokaina, i koja je dobila pohvale od međunarodnih policijskih snaga, a učestvovala je i u suzbijanju “zemunskog klana”, prebačena je na niže funkcije, i o tome je meritorno svedočio inspektor Rodoljub Milović. Naravno poslat je u penziju. Ni inspektori koji su otkrili najveću plantažu marihuana u Evropi, Jovanjicu, nisu pošteđeni šikaniranja zbog toga, čak i od strane predsednika države. A tek je vrlo problematično što su policajci Milan Dumanović i Mladen Trbović otpušteni jer su protivpravno morali da prate Vučića u Potočare, BiH, kao i što su osmorica žandarma koji su pretukli braću Aleksandra Vučić i Siniše Malog. A radili su po datoj naredbi. Najeklatantniji primer dejstvovanja policije protiv građana je surovo i preko svake mere batinanja građana na protestima u julu 2020. godine. Niko nije odgovarao za to, a u sadejstvu su bili i krimanalci. Svugde ima kriminala i korupcije, ali nigde, barem u Evropi, da je to uzdignuto na ovaj nivo kao u Srbiji. Očigledno da promena republičkih vlasti znači da bi policiju trebalo debelo prečešljati, što je delimično izbegnuto posle Petog oktobra, jer u suprotnom dešavaće se nešto kao u Meksiku ili još nekim zemljama trećeg sveta.
Dragan Eraković