Skoro sam siguran da svi volimo negde da putujemo, možda samo u različitim periodima svojih života. Putovanja nas odmaraju i uzdižu. Dugo ih pamtimo. Naknadno, nekom ih tako rado i zadovoljno opisujemo.
Davnih godina bio sam na turističkom putovanju koje je sadržalo posetu Berlinu i šetnju čuvenom avenijom “Pod lipama”, verovatno najpoznatijom ulicom ovoga grada. Opuštena šetnja vodi od Gradske palate do Brandenburške kapije, povezujući brojne znamenitosti. Prijala mi je za kraj već napornog i žurnog, planiranog obilaska.
Mnogo sam maštao o putovanjima, putovao koliko sam mogao i posle tih nezaboravnih turističkih dana opet bio u Šapcu, gradu čiji drvoredi nisu toliko poznati, ali postoje i naši su. Sa njima, mi smo pravi, valjani građani sveta, tako sam se ja barem tada osećao i time ponosio.
Uvek sam se iskreno radovao novom sađenju drvoreda. A onda, desi se da nekog jutra prođem pored vandalski polomljenih slabašnih stabala, brižljivo sađenih prethodnih dana i podržanih snopom letvica. Verovatno su ih slomili neki mladi ljudi, srednjoškolci. Nikada to lomljenje nisam mogao da razumem. Nikada. I tu ne mora biti kraj, neko ih ponovo posadi i neko drugi, ponekad, ponovo polomi.
Priča koja baš mnogo, mnogo boli.
Možemo li bolje?
Pre par dana zaustavio me školski drug. Pokazuje mi gimnazijsku
sliku, na kojoj smo nas nekoliko sa profesorom istorije i latinskog jezika. Stojimo zajedno, pored tek zasađenog drveta, u jednoj od šabačkih ulica. Tu smo sa ašovima i lopatama u rukama, ili blago naslonjeni na njih. Akcijaši su se tada prijavljivali dobrovoljno i nije postojala nikakva obećana nagrada. Radili smo to iz ubeđenja i ličnog zadovoljstva.
Ne verujem da je iko od nas ikada razumeo vandalsko lomljenje nekog tek posađenog drveta. Niti oprostio onima koji su ga polomili.
Vratimo to što se dešavalo u Šapcu pre pedeset godina.
Predlažem da svako odeljenje maturanata pokloni našem gradu svoje drvo, koje će zasaditi na mestu predviđenom prostornim planom grada, i uz potrebnu stručnu pomoć. Dajmo prirodi mali deo onoga što smo od nje dobili.
