Sa kišom, koja je ovoga popodneva padala, ide i tradicionalna nestašica struje. Pocerina je ponovo bila bez električne energije a prekid u snabdevanju strujom trajao je više časova. I to su „slatke“ muke žitelja ovog kraja a naročito njihovih električnih uređaja.
Meštani, javno, uglavno ćute ali u međusobnim razgovorima njihov komentar nije za objavljivanje.
Naravno, svako ko prođe ovom teritorijom grada Šapca može da se golim okom uveri da je distributivni sistem kojim se domaćinstva snabedvaju strujom u veoma zapuštenom stanju. Reklo bi se očajnom. Zato i ne čudi sve ovo što se događa: ako je jako sunce onda su nestanci električne energije trenutni ali se događaju više puta u toku dana, ako se malo naoblači onda struje nestaje po desetak minuta – periodično, a ako su obilnije padavine onda su nestanci višesatni. A ako malo jače zagrmi i dune nešto snažniji vetar struje neće biti i na desetine časova.
I to je realna slika življena ljudi koji se smatraju građani Šapca. A Šabac nezadrživo tone u ponor…
Naravno, zbog svega ovoga niko neće odgovarati. Direktor će i dalje „prosipati pamet“ za skupštinskom govornicom i primati visoku platu. Platu će primati i brojni članovi partije koje je ta partija „obradovala“ zaposlenjem u ovom javnom preduzeću i omogućila im da dobro žive a ništa ne rade…
A ostali?
Oni će ćutati i trpeti u nadi da će im stranka na vlasti omogućiti da nešto „umule“ na kvarno. Pa koliko toliko! Vajdica je… Jer, kad mogu drugi zašto ne bi mogli i oni…
Pa, srećan vam, dragi sugrađani, povratak u srednji vek…
Ivan Kovačević